slike pesnika

Кристина Павловић Рајић | ПОВРАТАК



Скупљам глину и камење да умесим рукотворје.
Довратку крај потковице лечим  дувара празнине.
Дељем праг багремов да протече живота жуборје.
Тишину паука покида зрак сунца и пој извора.

У кући мојих праотаца отисци светлости, сенке слика.
Ожиљци се дубоки усекли од милих успомена.
Прегршт јабука поделих данас рођацима,
и свежањ свећа, целивах имена почившима.

Обнављам бачву расушену, пуна је плода шумадијска
шљива родна. Кречим вајат својим синовима.
Потпаљујем ватру на сувом камену. Голорука
с кременом у срцу призивам насушну варницу.

Шумом газим топлину меку. Под старим храстом
аманет хучи. Запис сину ореолским сјајем
и засвира фрула са висина. Буди сањива уздарја
слободарској груди и житној крчевини себара.

Откивам косу – окућницу огњишта браним
од црних гавранова, откосима чувам сан од нестајања.
Ничу  ли капи крви и млечне с недара, мајко вољена?
Калем је свака твоја рана мачем и муњом засечена.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

Најлепша љубавна, родољубива, описна лирска поезија песника из целог света

Љубавна поезија

Родољубива поезија

Најлепша љубавна и родољубива поезија свих времена великих песника целог света из свих векова. Проза - кратке приче. Песме читајте и ћирилицом и латиницом.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта