slike pesnika

Кристина Павловић Рајић – НЕИЗРЕЦИВО



kristina-pavlovic-rajic
Треба ми реч чудесна
као свичева светиљка,
реч чиста као кап радости мајчина,
реч звонка што јекне
у час рођења човека.

Као кад у белом бескрају равнице
заблиста црквица,
речи да су стамене
да уздрхте срце
и да цело биће облију милине
гласова анђела са службе вечерње.

Да ми је да о наковањ
кујем речи сирове, грубе,
варницама песму тешем.
Да је разгорим и развихорим!
Да је осоколим над понором, узлетим!
Да ми је да златну зрнад жањем,
Зорњачу умесим, у Сунце да нарасте!
Из пчелињег саћа
да врцам речи медоносне!

Одакле сипе речи млечне
што лече очи рањене?
Којим се то озарјима
муке људске раздане?
Свет жуди за речима
којима се мресте тишине
сред оловних фијука,
сред сивих колотечина,
кад ветар зацвили
ударима жалузина
пред плачним окнима.

Где су речи чаробне, свилено шумне
којима се облаче песме ћутне,
речи којима се грли чедо божје
сред вражје шуме
да не заноћи само, занемело?

Можда вас и ово занима

Претходно Следеће
Најлепша љубавна поезија свих времена. много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Најлепше родољубиве, мисаоне, описне и љубавне песме српских, руских, француских, немачких и песника из целог света. Проза - кратке приче.