Textual description of firstImageUrl

Бора Симић | НЕМА У ЗЛАТУ ВАТРЕ



Из сребрне шуме стигао нам румени дан
и слушаћемо у цркви јутра његове звуке.
Љубиће наша тела да измами далеки сан.
Устајале се ноге у трави, расплакале се руке.

Остани у мојим недрима – љубиће те брег.
Видећеш моје небо: обеси ђердан о мој врат.
Има у мојим стопама немира и за тебе – врео снег.
Ћилим лепоте скриваће нас – ми горимо, а глув је сат.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта