Textual description of firstImageUrl

Милан Антић Канада | ТАЛАС ГОРЧИНЕ



Понекад се чини више нема пута,
и да примако се крај лутању дугом.
Отићи ће пролеће и јесен ће жута
допузати тихо, огрнута тугом.

Понекад у црно су обојене мисли.
Имамо ли права на све те лепоте¬?
Имамо ли куда кад јади су стисли?
Имамо ли себе и сопствене животе?

И често тако све нас исто понесе
тај талас горчине ка путу безнађа.
Хиљаду промена у трену се десе.
У трену се умире и поново рађа.


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта