и да примако се крај лутању дугом.
Отићи ће пролеће и јесен ће жута
допузати тихо, огрнута тугом.
Понекад у црно су обојене мисли.
Имамо ли права на све те лепоте?
Имамо ли куда кад јади су стисли?
Имамо ли себе и сопствене животе?
И често тако све нас исто понесе
тај талас горчине ка путу безнађа.
Хиљаду промена у трену се десе.
У трену се умире и поново рађа.
