и сваки корак нови бива све тежи,
оно што смо били ми нисмо више,
измиче пролеће, зима нам снежи.
Друго доба неминовно стиже
и нове боре на лицу нам црта,
јесен позна за стопу је ближе
младости снага постаје крта.
Бивамо досадни и сувише зрели
кô туробне магле и хладне кише.
Искуснији јесмо ал' не тако смели,
оно што смо били ми нисмо више.