Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милан Антић Канада | НА ЗАВИЧАЈ МИРИШЕ НОЋ



Мирише ноћ на бујна класала жита,
и тихо се чује - Морава тече.
Мирише трава крај речног корита
док између топола спуста се вече.

Миришу шљиве – Mаџарке и Ранке
из прастарог дедовог шљивика.
Мирише вече на јелек и опанке
кад је деда био млад и леп кô слика.

И све мирише на прохујало доба,
на воденице поточаре које заборав брише,
на давна времена игранки и моба
кад се имало мање а живело више.

Мирише ноћ на покошено сено
која младе у загрљај скрива,
на стару баку и огњиште њено,
на жуте дуње и пекмез од  шљива.

И пастирова фрула долом се чује,
одјекују звуци, кроз време сежу.
И све што није на тренутак ту је
духови предака за себе нас вежу.

Мирише ноћ на земљу сељака
натопљену знојем са зборана чела,
на кошчате руке и плећа јака,
на мрког дората и ђогата бела.

И миришу старе куће чакмаре
тамо где дуго нема их више.
Трају и живе, ( не нису нестале ),
у души сељака, свака и сад дише.

И све на завичај миришу ноћи,
кроз поколења живе и трају,
тамо где месец још месечину точи
на вредне сељанке што ћилиме ткају.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта