Textual description of firstImageUrl

Милан Антић Канада | НА ЗАВИЧАЈ МИРИШЕ НОЋ



Мирише ноћ на бујна класала жита,
и тихо се чује - Морава тече.
Мирише трава крај речног корита
док између топола спуста се вече.

Миришу шљиве – Mаџарке и Ранке
из прастарог дедовог шљивика.
Мирише вече на јелек и опанке
кад је деда био млад и леп кô слика.

И све мирише на прохујало доба,
на воденице поточаре које заборав брише,
на давна времена игранки и моба
кад се имало мање а живело више.

Мирише ноћ на покошено сено
која младе у загрљај скрива,
на стару баку и огњиште њено,
на жуте дуње и пекмез од  шљива.

И пастирова фрула долом се чује,
одјекују звуци, кроз време сежу.
И све што није на тренутак ту је
духови предака за себе нас вежу.

Мирише ноћ на земљу сељака
натопљену знојем са зборана чела,
на кошчате руке и плећа јака,
на мрког дората и ђогата бела.

И миришу старе куће чакмаре
тамо где дуго нема их више.
Трају и живе, ( не нису нестале ),
у души сељака, свака и сад дише.

И све на завичај миришу ноћи,
кроз поколења живе и трају,
тамо где месец још месечину точи
на вредне сељанке што ћилиме ткају.



Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана