и ситни теку сати
ти ћеш мени изненада
на врата сна покуцати.
Доћи ћеш ниоткуда,
драга, мила и чедна,
у етру бићеш свуда
а ипак си само једна.
У мојој души обитаваш,
испуњаваш ум и биће,
на срцу ми нежно спаваш,
сунце си што зором свиће.
Крв си у венама, течеш.
Крв си што живот даје.
До саме се сржи крећеш,
љубав си што не престаје.
