Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Душко Трифуновић | САМОЋА



Повлачим се у своју самоћу,
тамо где су људи мога кова,
тамо где се тешко живи ноћу,
од тишине и опасних снова.

Дигао сам руке од скандала,
од прошлости и погрешних жеља,
од лепоте извора свих зала,
од љубави и од пријатеља.

Повлачим се а остављам људе
у њиховој заблуди од злата,
да ме нађу кад и њима буде
закуцала самоћа на врата.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта