Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Митић Стошић | НОВЕ ГОДИНЕ



Ноћ је била као терет
На изнемоглом магарцу старог Циганина
Не разумем зашто га муче сваке године у овим данима
Дође ми да заплачем у поноћ
Јер ноћ бесана неће престати да траје
Трудим се да ми не смета ништа јер
Ионако је погрешно све
Неразумевање, некајање, непраштање

Ходали смо улицама у подераној хаљини и јуче
И данас
И ове године
Овог дана
Нека чаша је у рукама
Или флаша
Подиже се увис или баца на под
За здравље бескућника којима кров над главом
Не значи ништа

Бука је непресушна
А тишина насушна потреба које се сетимо
Само док је на уснама
Само док изговарамо празне речи
Осећамо се као људи
Батали ме Нове године
Стара ми је милија
Барем сам је про(е)живела
Ћутим јер желим
Говорим јер морам
Ружне речи прећуткујем, а само псовке ми прикладно звуче
Уз ово непрегледно поље
Лицемерства, лажи, обмане
И самообмане

А волим
И ово јутро
И овај свет по Богу
Без Бога
До последње Нове године нећу престати да се молим
За Нови дан који сигурно на овај начин,
Са овим празним главама
Неће доћи


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта