Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Ана Митић Стошић | ИЗГУБЉЕНОЈ



Неће ти бити верна ни у сновима
Прељубница стара оком упртим у Њега
Грлиће све пролазнике пустим пољима
А ипак, остаће жељна свега

Као стара куја завијаће у ноћима
Бесано ће јој пролазити дани
Испред себе ништа неће имати у очима
Чекајући дан кад ће јој доћи незнани

Миловаће нежно свиленим додорима
Носиће мирисе било чије коже
Остаће на прагу куће лежећи сатима
Урадиће све што се урадити не може

Никада неће признати зашто завија
Млитаво тело може узети свако
Заувек ће у речи истину да увија
И никада са њом неће бити лако

А ти, баш ти незнани странче
Као срећни проналазач привиј је уз себе
Дођи јој као награда недосањани санче
Јер она је рођена једино  за тебе


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта