Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Сима Пандуровић | МРТВИ ПЛАМЕНОВИ

I
Саранили су њене очи сјајне
У таму гроба, у живота бол;
Саранили су њене руке бајне
У царство таме, самртнички дол.

И очи моје среће моје вајне
Не осећају више блескав сјај,
Не осећају више среће трајне
Где хладни гроба простире се гај.
И исплак’о сам све жеље и наде
На хладни, суров, студен камен тај.

Походим, каткад, њене душе младе
И лепог тела сиви, трошни прах;
Животом живим на гробљу, што знáде
Видати тужно и жудњу и страх.

И никад више, никад не зажелим
Лепоте што их пружа зорин зрак,
Ни живот худи над Животом свелим,
Кад је пред оком широк, вечан мрак.

II
Искачу, авај! на хумкама старим
Све среће моје и мртва живота,
Искачу сêни и пламичци модри,
Указују се живот и страхота;
И гледају ме дуси неки бодри
У ноћи сумње, за коју не марим,
Давнашње жуди и поспали снови,
У трулеж трошни претворени давно.

И носе искре пламенови ови,
И причају ми моје доба славно,
Мистично, светло, с наде ореолом,
Протканом срећом, преливено болом,
У коме трепти сан живота вечна.
И разлива се ваздухом, и моћно,
Нов живот мисли, та визија течна,
Кроз свест, и нерве, и окриље ноћно.

Живот кроз душу набујало струји.
Ја имах вере, и верујем снóва;
У мојој души певају славуји
Под хладним небом октобра и зиме.
Сањиво дише мелодија нова,
Звук другог света, и ја живим њиме;
Контуре земних ствари, среће, беде,
Пред мојим духом једнолико блéде.

Мистичне сени вуку ме у коло
Што игра изнад гроба моје среће;
И васкрс свега што сам икад вол’о
Блиста уздањем што ме опет среће
На прагу неба и гроба. И струји
Младости крв ми по жилама свелим;
У мојој души певају славуји
Под хладним небом октобра и зиме.

И над тим колом, и над земним свиме
Осећам где се моје биће диже
Другоме царству, бесмртности душе,
Љубављу својом без мрља и гриже.
Светлосни вали свега ме засуше,
И блудим... Али не знам којем крају;
Можда где душе у вечности стају.
А доле далек шум света што гмиже!

...Пода мном свет је, с иронијом гледан,
Са много блата и са својом злобом.
Мој поглед јасан и чистоти предан!
Мој узор свéтли што ме чини робом.
Ја опет живим својим давним добом,
Где сија живот безазлен и чедан,
Победа нада за тренутак један,
И тријумф духа над смрћу и гробом!

III
Помирићу се. Ако лежиш мирно,
И с тобом твоје цвеће и лепота,
Мртва и горда, краљица живота,
На теби свилно одело прозирно

И вео гроба, — једном, у ноћ чедну,
Са болом душе што тужи и грца,
Ја ћу ти доћи на постељу ледну,
Ти, мртво драго сломљенога срца.

У хаљинама твојим и у коси
Пустићу прошли живот да нам мине;
Пустићу вечност да нас тако носи
Незнаном крају, бледолики крине.

Над гробом нашим шириће се цвеће;
Поклопац неба сандук нек нам буде;
Блештаће звезде, к’о надгробне свеће,
Над росном земљом наше црне груде.

Увијен вољно у самртну тугу,
Са једном жељом, да сам вазда с тобом,
Лећи ћу ћутом украј твојих ногу,
Покривен тамом, озареним гробом.

Нећу умрети у влази и студи,
У гробу твоме, у мемли и смраду,
Већ с твојим цвећем, и да не пробуди
Никад свест нагон животу, и наду.

И као уздах, туга овог света
Шумеће зраком немирно и спретно
Вест смрти наше с багремова цвета,
Кроз поља, простор и поднебље цветно.

IV
Она, без сумње, лежи овде смерно
У уском гробу, иструлела лица;
Она и не зна да долазим верно
Драгани својој, уз певање тица,

Свежином ноћи, под лепотом звезда,
Кад инстинкт снóва мртвој драги креће,
Кад спава зора и спавају гнезда,
И бледим миром уљуљано цвеће.

Она и не зна да долазим тада
С љубављу, истом к’о што негда беше,
И да је душа драгом гробу рада
Кад бледе звезде с висина се смеше.

Она, без сумње, лежи овде смерно
С надама мојим обојеним смрћу,
И не зна да је походим још верно;
А жути црви око ње се згрћу,

И пију очи, моје очи сјајне,
И троше тело, илузију снóва,
И снове моје раскидају бајне,
К’о ветар мајско цвеће кестенóва.
Textual description of firstImageUrl

Виктор Иго | НЕ ЗАСТАНИ

Не застани! Немој лећи,
О ти који стално срећи
Гледаш леђа;
У сумрак, кад предах мами,
Земља је у полутами
Мрачна, смеђа.

Са варљивог океана
Пена, пара узвитлана
Куља густо.
А кад гледаш тим видиком,
Нигде куће! Никог, никог!
Пусто! Пусто!

Ноћу – прича свуда иста:
Крадљивчево око блиста
Крај твог пута,
А дружина шумских дама
Понекад је, јао нама!
Нешто љута.

Оне крећу сад у роју;
Немој само срести коју
Ту у тмини,
Док злодуха зрачних јато
Започиње плес у златној
Месечини.
Textual description of firstImageUrl

Херман Хесе | ПРЕКАСНО

Кад младошћу мучен снагу скупих
па ти стидљиво с молбом приступих,
ти си се насмејала,
за тебе моја љубав беше
игра и шала.

Уморна, ретко кад игри се предаш,
тамних очију к мени гледаш
из свог јада
и сад би хтела ону љубав
који ти нудих тада.

Ах, згасле су је одавно кише,
не може да се врати више -
а некада твоја је била!
Сад више ниједно име не зна
и хоће мира.
Textual description of firstImageUrl

Матија Бећковић | СУЗА НА ПУЧИНИ

I
Нестајем у подне кад она губи сенку
о саће од црног млека у ушима
сва прашина неба недостојна њеног пудера
она ми даје отрова у пољупцу

Та курва то слатко ђубре које волим
али не смем да признам јер ће ме оставити
о звездо прослављена на рачун ноћи
о моје лице опрано сузама

Орао који пропада низ провалију у ваздуху
пре земље неће ништа додирнути
дубоке су сви ствари док падају
као птица која путује кроз камен

Љуби док погледаш срцу док те изда
док изучиш школу коју цитирам
о ружни снови где се састајем са биљем
у дволичности се чува право лице

II
Ко тебе заволи тај ће закаснити
да се на време лечи и да се поново роди
ти која ми се привикаваш као пливачу вода
разједајући ране горком сољу

Огромни материјали за једну песму
тај неред у сну превелики за моју главу
један лудак тврди да те више воли
земља ће се окретати док паднемо у несвест

Језик сиромашан пред њеним очима
моје метафоре као њене огрлице
и минђуше у њеном уву од седефа
жар лудака искоришћен као гориво у ракетама

О црни дане осветљен снеговима
као уловљен на своју крв патим
о црна птицо намењена небесима
уместо душе уместо формуле

Написани славуји превртљиви и дволични
раде инсекти као звери у мраку
док се лифтом спуштам у њено црце
и моја крв слази на мраз испод нуле

III
Биљке се гурају да продру на ваздух
узалуд је чупам из дубоке сенке
једно дрво ми даје трансфузију крви
и уши горе као два пламена

Шумо где ћу стићи одјеке свога гласа
пљуште птице којима се умивам
нездрав пламен се повија у срцу
душо загађена погрешним лечењем

Славуј се у срцу ломи као суза
док ја славим својим недостацима
и цвет окреће време наопако
бојим се да је сањам док је гледам

Распада се звезда та рана ваздуха
и наместо ње се појављује рупа
она се пролепшава да би ми пркосила
слична белом дрвету у води

Водо дубока као неталенти
један живац држи хигијену у поезији
стазе у парковима имитирају путеве
и реч нас узгред одводи у будућност

IV
Оно што преко ноћи предузимам
када ме пре писања сврбе прсти
као птица непобеђена пепелом
крст на гробу се супроставља ветру

Кад заједно с водом испаравају звезде
и ране хлади алкохол који ветри
могу бити професор својим душманима
који ноћас стрепе да нешто не напишем

Рђају меридијани у бистрим водама
и као златни конци пуцају у леду
моја крв се бави забрањеним послом
док звезде таму лажно представљају

О драги људи у њеном животу
остаће закопани у мојим устима
моје камено срце у земљи као дукат
одолеће влази и љубавној инфекцији

Несрећне птице се лече висинама
о злато што изнутра пролепшаваш земљу
док разводе струју из моје љубави
што је мени рекла као да је закопала

Јер шта сам ја у њеном животу
она је прочитала моју таму као буквар
док гони своју сенку око света
и моја крв црта оно што напишем

V
Вода под земљом кључа као стакло
то копиле остављено на цичи
ако преброди опасност биће даровито
јер не спава семе под зиму посејано

Једном ће се тријумфално вратити под земљу
да прича мртвацима шта је чуло
о новим лековима против умирања
љубавна конфузијо са свачим у вези

Када се исцрпе љубав из језика
када се срце откине као суза
када се сунце стресе са дрвећа
њена лепота ће постидети свет

Заклан од птице лежим у својој глави
свете лепо саветован непогодама и олујама
о уши израсле на мом срцу
који ветар пуни покислим зверима

Огромни пропелер се окреће у глави
дозволите и мртвом да је гледам
моји тужни дани су у њој задржани
о ласто елегантна као реченица

Нићи ће трава из наше постеље
стено засејана са крвним сликама
кад сам на своје руке љубоморан
ја прождерем стену, она зовне полицију.
Textual description of firstImageUrl

Милорад Панић Суреп | ЛИСТ

Над језом зелене воде у предвечерју
Неко је наднео лик.

Чуло се птице залутало крило.

Крик.
Расклопио се и склопио вир,
Па мир.

Као да човека никад није било.
Textual description of firstImageUrl

Растко Петровић | ПОНОЋНЕ ДЕЛИЈЕ

Кроз чарну гору они јаше,
Кроз чарну гору они зуре,
Са неба капљу пусте уре,
Поноћне делије кроз ноћ јаше.

Драгане дивне своје чини
Исткаше чежњом по планини;
Кроз грање звезда сјај се лије
По путу језде жар-делије.

Где копне поноћ рујног грања
Шапућу даљних реч драгана,
С руком на српу које бије,
Над коњма снијућ сан делије.

Ту бесне звери издисање,
Ту капље крви лишће крије,
Док пројахују кроз све сање
Љубећ коб своју коб-делије.

Коњици ко да њини врани
Не тичу тле земље гора
Већ да су они нови дани
Без сјајног зрака и без зора

А грдне сенке што се вину
Ко да су сенке коњских крила
Што пођу са њих у висину
Кроз јарку светлост зрачних свила.

И љубав наша чак их скрије
Од нас. Ни топот више није
Доказ да беху ноћне уре,
Минуше мрачно коб-делије.

Јарки пастири наше паше,
И толка чежња, жал и туга
Над земљом тамном куд пројаше
Сводом засветли нова пруга.
Textual description of firstImageUrl

Момчило Настасијевић | ГРОЗД

И златан облак, драгано,
натопи земљу пијанством.

Љушкају воде коритима,
и пуца плод.

И твоје тело, драгано,
љубављу презри, напукне.

Ни смоква слађи не цеди сок,
ни грозд из присоја.

Да л’ напити се вина?
Или од зрачна недира

у златну маглу да пресахнемо
за нове златне облаке? 
Textual description of firstImageUrl

Момчило Настасијевић | ЂУРЂЕВЦИ

Сета ме у чедни дан,
Кад улицама продају ђурђевке.

Не враголи ми,
не смеј се, враголанко.
То у родини она
болује сету без лека.

Занаго росне у јутра
црвеном врвцом везивала.
Занаго свеле у вечери
сузама заливала.

Туђини умом ја гинуо,
Бога ни осмеха њој.

Прости ме, родино блага. 
Textual description of firstImageUrl

Хуан Рамон Хименез | ЈА НИСАМ ЈА

Ја нисам ја.
Ја сам тај
што хода поред мене, а не видим га;
којега, каткад, назрем,
и којега, каткад, заборављам.
Онај који ћути кад зборим,
који прашта, благ,
који иде где мене нема,
који ће остати усправан,
кад умрем.

Умриети

Умрети, то је само
гледати унутра; отворити живот једино
према унутра, бити тврђава неосвојива
за живе из живота.
Textual description of firstImageUrl

Рајко Петров Ного | НЕК ПАДА СНИЈЕГ ГОСПОДЕ

Нек пада сниjег Господе
Из сjећања по очима
Спаваjте шумске jагоде
Све моjе с вама почива

Спаваjте моjи умрли
Bез гроба и без биљега
Нека вас вjетар загрли
Завиjе покров сниjега

И нека маjку збодену
И њену цркву jелику
Биjелим рухом одjену
За нашу тугу велику
Textual description of firstImageUrl

Перо Зубац | НЕКО ДРУГО МОРЕ

Неко друго море
јутром ти освиће под
окнима.

Нека друга рука
у сну ти купине на
длану приноси.

Неко друго лице у
твојој бистрој се зени
огледа.

Неко друго ухо из
сна твога,
музику за твоје ухо
избира.

Нека друга сенка витку
твоју сенку подневом
дотиче.

Али нико други у твом
сну
не усни
а да у
будном оку осване.
Textual description of firstImageUrl

Перо Зубац | ТВОЈЕ ДАВНЕ РЕЧИ

И она неверница из ноћи Светог Јага
И Наташа Ростова, Аксиња, Ана, Дејзи,
Ко год записа: Одлази моја драга
Са твојом страшном ћутњом је у вези.

И све из њихових душа, ломне несанице,
И тама иза зена малене Лили Брик,
Као над реком склупчане ноћне црне птице
И гласкање њихово – стапа се у крик.

Све што је болело и горело и било плам,
Све што је од Бога тражило зрно помоћи,
У овој ноћи тегобној и ја сам
Твојих давних речи покушавам се домоћи.

Котор, 12.7.2002.
Textual description of firstImageUrl

Ристо Ратковић | БАР

Непроспавана ноћи, уморно моје јутро,
хајдемо у Бар. Ено га, на обали морској.
Кадифене завесе још нису размакнуте.
За тезгом Абисинка дрема, уморна.
Три лепотице са Малте седе полуголе, уморне.
Каирка једна куња, уморна.
Црнкиња се једва смеши, уморно.
Мирише на дим, дувански, на пудер и женски зној.

Мирише на прохујалу ноћ. Мирис је уморан.
У близини хучи град, или је то море. Не знам, од умора.
Од коњака се заискри душа, па се угаси.
Сукне смех разблудан, па се угаси.
Већ је дан, а лаку ноћ!
Збогом, девојке, сањајте завичај
Ја свој већ видим. Ено га, по мору тече Лим.
Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | КРАЈ РЕКЕ

Прикрајчисмо.
Сплавари стадоше везивати сплав. Искочих.
Сједох на обалу. Камено гротло,
пошкропљено по врховима црном омориком,
и у њему укљештена зелена ријека.

Сунце је било на по неба.
Помислих да сад у градовима звона звоне
и свијет иде у ријекама -
али ме моја рођена мисао издаде
и у навиклом кругу се врати:
Ко сам? Куда путујем? Зашто?
Тражећ одговор, бацих поглед низ обалу,
и тада угледах: лаган вјетар
скиде с оморика, с крша и с воде
танку сјену, као прашину,
згусну је у лик и снесе поред мене.

Иако упорно обарам очи,
док два сплавара с повицима везују даље,
знам: неко четврти стоји поред мене,
и тако је близу уза ме,
да, и не дижући поглед, назирем
крај од сивог му рукава.

(1923)
Textual description of firstImageUrl

Иво Андрић | ГАЛЕБ И ОБЛАК

Галеб и облак,
Понад југова мора мутна сјаја;
Зелена им је вода крила оросила.
Дођоше дани с влажним сном у скуту.
Набреко лишај на стијени коју бије
Вал без престанка; у њему гасну
Гласови врелих далеких цеста
Које ме зову.
Сјећања, жене, веселе ватре!
Октобар затвара путе, просипа језу по коси.
На сивом небу врх безнадне воде броде
Галеб и облак.

И румен је облак згасно.
Вечерас нико није са мном пошо на таман и далек пут.
Тек, у дну неба путује руб мора,
оштар и хладан
ко мач, и мисо на казну.

(1921)
Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 80

Једним погледом из твојих очију, лепа жено,
могла би запленити све богатство песама
које се разлеже са песницких харфи!
Али за славу њину ти немаш слуха,
стога дођох да славим тебе.

Пред ноге твоје могла би понизити
најсмелије главе на земљи.
Али они које ти изабра,
твојиљубавници и обозжаваоци,
не познају славу, зато те славим ја.

Лепота твојих руку
додиром би својим покрила
славом краљевски блесак.
Али ти је употребљаваш да чистиш прашину
и одржаваш чисто свој дом,
зато је моје срце испуњено поштовањем.

• Превод Давид Пијаде
Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 5

Неспокојан сам. Жудим за далеким стварима.
Душа моја блуди у чежњи да додирне руб тамне паучине.
О велики други свете, о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да немам крила за летење,
да сам прикован за ово парче земље за вечита времена.

Будан сам и пун жудње; туђинац сам у туђој земљи.
Твој дах допире до мене и дошаптава ми немогуће наде.
Твоје су речи присне моме срцу, као његове.
О мето у даљинама, о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да не познајем пута,
да немам крилатога хата.

Неспокојан сам, путник сам у свом срцу.
У сунчаној магли оклевајући часова,
какво је силно твоје привиђење у плаветнилу небесном!
О најдаљи крају. о плаховити дозив твоје фруле!
Заборављам, заборављам увек да су сва врата затворена
у кући у којој боравим сам.

• Превод Давид Пијаде
Textual description of firstImageUrl

Петар Кочић | НИЗ ДРУМ

Сличица из живота Ђуре Јакшића
Сеоска механа, мрачна, прљава, очађела.

Прва појава
Кмет. Први сељак. Други сељак.
Механџија. Неколико сељака још.

Кмет: Ама, људи, кад ће доћи већ овај наш нови учитељ? Има месец дана, како јавише из Београда, да се крено на пут, па никако да дође! То ме бацило у велику бригу. Школа стоји затворена, а ја сам за све унеколико ко нека власт и одговоран... Мирче, бре, једну ракију још!
Први сељак: Вала, Кмете, власт си и, да речемо, један човек од знања, те ћеш ми моћи казати колико има мејана од Београда довде, а?
Кмет: (подуже мисли): Што ће ти то да знаш?
Први сељак: Па тако. .. Треба ми да знам...
Кмет: Па има једна триестина мејана... Јест, управо тридесет. Толико!
Први сељак: Е, сад ти могу, кад је то тако, посигурно казати да ће наш нови учитељ вечерас овде, у овој истој мејани газда Мирчета, да ноћи... Тридесет мејана - тридесет дана! Толико!... Газда Мирче, бре, и за мене још један чоканчић!... (Кмету) Сад ти, Кмете, власт си и један човек од памети и рачуна, растреси ове моје речи како знаш; а ја ти само велим: тридесет мејана - тридесет дана!...
Други сељак: Па то би ко изашло, Јеротије, да овај наш нови учитељ пије, а?
Први сељак: На те ти речи чича Перо, могу рећи: кадгод изговориш реч калуђер, поп, учитељ, шумар и млоге друге овако крупне речи, не заборави додати и реч ракија. То ти могу рећи и тако ти могу рећи... Шта велиш, Кмете?
Кмет: (забринут): Не знам, дете, ништа.
Други сељак: Да ли је жењен, зна ли се, има ли вамилије? ... У којим је годинама? ...
Кмет: Поп га добро зна. Вали га млого и каже да је врло учеван... пише књиге и шаље по народу. Сви га вале и сви га, вели, прогоне. Млад је и нежењен...
Први сељак(као наивно): Оно се мени чини, људи, да наш поп има кћер на удају?
Други сељак: Има.
Први сељак: Е, сад зашто се тај наш нови учитељ није оженио, не знам: а зашто га поп вали, баш ми се чини да бих мого погодити... (Као више за се) Знам те, Света Петко, постио сам ти!... Мирче, бре, сумлато цинцарска! Још један чоканчић, ама да ти је пун ко лисичје око!...
Механџија(Смијуљи се): Изволе, бре, ужичка несрећо! Кој те враг донесе вамке до нас у ова питома Шумадија!... Бога ми, Кмете, и мен је млого бригу за тај наш нови учитељ.
Први сељак: Живио Шумадинац! Алал ти шумадијска крв!... И он се брине за нешто! ћути, бре, саламаћу цинцарски!
Механџија: Ја саламакј? Море, несрећо ужичка!
Први сељак: Нијеси ти само саламаћ, газда Мирче, већ и бесламаћ, багаћела, ћаловина...
Механџија (као увријеђен): Млого, то бре, .. . кје да бидне млого од један дошло за један честан грађанин шчо плакја две иладе гроши порез и прирез...
Први сељак: Некје, некје! То иде према порезу, газда Мирче.
Други сељак: Море оставте, људи! Шта се ту... А баш велиш, Кмете, да је тај учитељ млого учеван... да пише књиге? О, брате, ја се бојим тих учевних људи! Виђе ли само оног нашег лањског!...
Механџија: Море, оно млого лудо било!
Други сељак: Јес, јес газда Мирче, млого луд беше! Дође мени једног дана: "Чича Перче, вели, написао сам, каже, једну књигу и саставио један рачун, па сам посло на све јевропејске цареве и учевне главешине и осам комада на оних осам лудих кућа у Београд. Ако се, вели, јевропејски владари буду држали те књиге и тог рачуна, ниједан неће ником ни једну пару дужан да буде, а сад, каже, сви грцају у дугу". Ђаволе, бог те убио: цареви неком дужни! "Море, ајде, будало!" - велим му ја. "Не, не, вели, чича Перче, тако је! Грцају они у дугу... Једну сам, каже, књигу одма посло нашем комшији , бечком ћесару. Силне ћу, вели, паре за њу да згрувам..."
Кмет: Што да је шаље бечком ћесару? Он је барем богат. Тај не дугује!... Истина, знам да је дугово Коџа Милошу две три иљаде дуката за неколико стотина крмача. И, браћо моја, хтеде му зајести, али удари мајстор на мајстора, па му Коџа Милош подвали онако његовски...
Механџија: Срамота, бре, за један владар јевропејски! Јазук, болан брајко!...
Први сељак: Оће бечки ћесар и наш Карадаглија да их бог поживи, неки пут човјека и да уједу за срце, ама онако мучки, испотаје!... Шта се оно чује? (Из даљине се, споља, чује неразумљива песма).
Кмет(ослушкује): Ко песма... неко пева друмом...
Други сељак: Кириџије од Ужица пролазе у Београд.
Механџија: Твоји сељаци, несрекјо ужичка!
Први сељак: Море, газда Мирче, нијесу моји... (ослушкује) нијесу моји оно сељаци. Знам ја њих по грлу и авазу... Чујете ли како киша пљушти и грми? Паметни су моји сељаци. Не крећу се они на оваквом рђавом времену на пут. (Пљушти киша, сева, грми)... Пишу ли из Биограда, Кмете, како је име том новом нашем учитељу, што је пошо, па неће никако да дође?
Кмет: Пишу. Ево овде (вади артије из џепа). Име му је Ђура Јакшић.
Први сељак(врти главом): О, брате, некакво крупно, тешко име!
Други сељак: Старинско му презиме. Увек су ми драги људи који имају старинско, српско презиме. Не знам зашто, али ја све волим што мирише на нашу лепу, српску старину... Изумреше стари људи којима се дичила и поносила ова добра и честита земља. Ми се изродисмо и искварисмо. Све би нас требало спалити, па онда ову красну земљу нашу окадити сумпором и смрековом бобом, да не смрди иза нас (уздахне).
Први сељак: О, има на моме Златибору доста смрекове бобе!... Чујде! Песма... (песма све ближе и ближе долази). Да није оно наш нови учитељ?
Кмет(љутито): Какав учитељ! Ја ћу одма сад да јавим, или капетану или онима у Београд, да учитеља нема. Овамо пишу и наређују да на њег припазим, а њега нема. "Полако, пишу, ш њим поступајте, јер је врлетан човек, и јављајте почешће надлежној власти о његовом владању..." Шта овде доле пише? То нисам још чито (завирује у артију и сриче): "Из-ве-сти-те нас од-ма о ње-го-вом до-ла-ску је-вен-јевен-ту-ал-но не-не-доласку."
Први сељак: О, то тешко нешто иде, Кмете! Чувај се, по богу брате, сломићеш језик, па остаде нам Кмет без језика...
Кмет: Шта му је ово? Како ћу их известити о доласку кад није још дошо? (Завирује опет у артију). Ама, шта ће му ово да каже: је-вен-јевенту-ал-но недоласку? ... Ово недоласку отприлике бих знао шта је, али ово је-вен-јевен-ту-ал-но? Хм, хм! Зна ли који од вас? Газда Мирче, бре, да ово није нека цинцарска реч?
Механџија: Богме, Кмете, кје да бидне неки наш реч, ама не могу, ете , сад, да гу се сетим (дуго мисли). Не, не, Кмете! Некје да бидне наш реч. То нешто поголемо и тешко. Кје да бидне тај реч залуто од Златибора у Београд... Питај ову несрекју... Јеротија...
Први сељак: Та ти ријеч, Кмете, каже: кад нијеси јавио до данас, причекај још до шјутра...
Кмет(напрасито): Шта, брате, шта ту...? ! С ким ти тераш шалу? ! (устаје да оде).
Први сељак(хладно): Ништа се ти не бој, Кмете. Ако буде до тебе какве кривице раздијелићемо је на осам равни чести, стрпати у осам врећа, па их онда послати, што но реко наш лањски учитељ, па оних осам лудих кућа у Београд. Њима ништа, а теби млого поможено! Па зар није тако, мајка му стара, а жито му родило ко мејане по нашим друмовима? !
Кмет(љутит, плаћа рачун и излази): Добра ноћ!
Сви: Добра ноћ, Кмете! (Још неки одлазе).

Друга појава
Механџија. Први сељак. Други сељак. Трећи сељак.

Трећи сељак(улази сав мокар): О, да рђава времена, браћо моја! (Из близине се чује песма:
Студена ме киша шиба
По вас цели дан.
О, прими мев, крчмарице,
У свој лепи стан! итд.
Затим пуцањ из револвера и грмљавина.)
Први сељак(устаје): Ко је то? Да није...?
Механџија(прилази вратима и виче): Овамо, овамо! Овамке је мејана и крчма. Кје те примиме...
Први сељак: О, да страшна времена!... Ама, ко би то мого бити? ...
Трећи сељак: Не питајте, браћо! То је некакав чудноват човек. Малопрс се растадох ш њиме.
Други сељак: Како чудноват?
Трећи сељак: Не питај, брате! За овај месец дана откад путујем по овом вашем крају (ја сам марвени трговац) затеко сам га најмање петнаест пута сад у овој сад у оној мејани. И увек пије. Па и не пије толико много. Више части и троши за друге него за се. Честити и поштена душа. Али, види се, да га некаква голема несрећа тишти и прогони...
Први сељак: Зна ли се ко је и откуд је? ...
Трећи сељак: Подсигурно се ништа не зна. Неко вели да је молер, неко учитељ, а неко опет каже да је некакав велики учевњак, па је мало ко шенуо памећу од велике науке, те се кренуо низ друмове... Ко ће знати шта је! Ја само знам да је несретан и да га нешто тешко боли и гризе.
Механџија: Ево гу иде... овамо кје.
Први сељак(трећем сељаку): А знаш ли како му је име?
Трећи сељак: Не знам. Пито сам га, а он каже: "Моје је име Беда и Невоља". (Опет грмљавина, севање и песма).
Сви(задрхћу и побледе): О да страшна времена!

Трећа појава
Пређашњи и Ђура Јакшић.

Ђура(улази и застајкује на вратима. Суморан је, блед, испијен, сав мокар, разбарушене косе, са натраг набаченим шеширом. Грмљавина, севање и вихор):
Чујете л вихор како говори?
Тресе се стена, крше борови,
А у облаку јече громови
Ко бунтовника бесни зборови!
(Пуца из револвера у ноћ и кроз врата). Точи мејанџијо! Точи и мени и свима нек пију! (Седа на клупу и ражалости се). Колико милиона очију гледа и светли на овом белом свету; колико милиона срца љуби и чезне под овим високим небом; колико милиона и милиона руку милује на овој пространој земљи, а мене све силно мрзи и немилостиво прогони! Ниједно око не гледа ме топло, ниједно срце не куца за мном искрено и жарко, ниједна рука не милује ме нежно... Судбино моја (уздахне) судбино, како си горка, бедна и чемерна: ни ведра, светла дана, ни мирне, спокојне ноћи!
Први сељак: (врти главом): Уистину, чудноват човјек!
Други сељак: Нешто млого жалостан...
Механџија(точи пиће): Изволе, господине! Пите, брајко, господин све ве части и плакја...
Ђура(бесно): Пијте, људи! Лочите! Лочите у славу среће моје и мог вечитог прогањања и кињења! (Напољу се чује снажна грмљавина и севање продире кроз одшкринута врата). Бедо и невољо, вечне пратилице моје, дозволте да ову чашу испијем у славу вашу, здравље и дуг живот ваш! (Испија чашу, баца је у зид. Чаша се сломије. Чује се звекет разбијеног стакла које се светлуца према бледој, скромачној светлости).
Други сељак: О, да страовите грмљавине!
Први сељак: И страшна човјека.
Ђура(пада у занос): Пијте, људи! Лочите у славу мог бедног срца, које, кад љуби, снажније и силније љуби него цели свет, кад мрзи, снажније и силније мрзи него цели свет а кад бесни и грми, подобно је небеском грому. (Напољу пуче гром негде у близини. У исти мах пуца Ђуро преко људи из револвера). О, како ме обузима у овој величанственој, дивљачкој лепоти неизмерно миље; о, како нешто слатко и топло струји кроз ово измучено тело и ову увређену, изуједану душу! Бедо и невољо, вечне пратилице моје, дозволте милостиво, да и ову чашу испијем у славу вашу, здравље и дуг живот (испија и баца чашу као пре). Пијте, људи! Лочите! Лочите у славу среће моје и мог вечитог прогањања и кињења. Пијте и лочите са мном заједно!...
Први сељак: А ко си ти онако отприлике? Да ти нијеси наш учитељ?
Ђура: Јест, ја сам ваш учитељ... Ђура Јакшић...
Први сељак(осмехујући се благо): Не рекох ли Кмету: тридесет мејана - тридесет дана? Е, добро нам дошо, добри учитељу наш!
Механџија(понизно): Добро нам дошо, добри учитељу наш!...

Четврта појава
Пређашњи и Кмет.

Први сељак(излети пред Кмета који носи писмо): Нити шта говори, нити шта питај, већ реци овом господину: Добро нам дошо, добри учитељу наш!
Кмет(збуњен, изненађен, Ђури): Добро нам дошо, добри учитељу наш!
Први сељак: Тридесет мејана - тридесет дана! Ко да сам гледо у календар!

(Завеса пада).
Textual description of firstImageUrl

Ђакомо Леопарди | СИЛВИЈА

Силвија, да л’ се још сећаш
Времена твог смртног живота,
Кад је блештала лепост
Радосним твојим и живахним оком,
А ти газила, срећна и озбиљна,
На праг младости кроком?

Звучаху одаје мирне,
Све улице са стране,
Твојим вечитим певом,
Док си седела изнад женског рада
Гледајућ пуна нада
Будућност лепу, какву си сањала.
Мај мирисан бејаше, и ти си знала
Тако боравит дане.

А ја пупггајућ каткад
Драга учења и књиге заморне,
Где се доба ми прво
И део мене најбољи трошаше,
С очеве куће, с високих доксата,
Пажљиво слушах твога гласа звуке,
Брзину твоје руке,
Што је заморним кретала се платном.
Мотрих сјај у ведрини,
Улице златне, баште,
Онамо преко, море; овде, брдо.
Језик смртни не прича
Шта имах у срца дубини.

Какве заносне мисли,
И наде, и срца, Силвијо моја!
Какви се чињаху нама
Људски живот и судба.
Када се сетим оноликих нада
Горка бол на ме пада,
Неутешна и љута,
И жалба на мој удес се појави.
Нарави, о Нарави,
Зашто после не враћаш
Ранија обећања? Зашто толико
Синове своје вараш?

Ти пре нег зима осуши све траве,
Бијена тајном бољком, побеђена,
О, нежна, паде! Не виде очима
Својих година процват,
Не разнежи ти срце
Похвала слатка, да ти коса црна,
Ил твог љубавног, стидљивог погледа.
Светком, о љубави с тобом не распреда
Дружица твоја верна.

Ал мало после згину
И моја нада слатка. Мом животу
Коб одрекцу, такође,
Младост. Јао, јао, како,
Како ли ми прође
Драга дружице мојега детињства,
Ти, сузна моја надо!
Је ли то тај свет? Ово.

Радости, љубав, дела и збивања
О чему с тобом толик говор пође?
Је л’ то судбина људскога живљења?
Кад истина се Јави,
Ти паде, бедна, и самрт ми ледну
Покара својом рјтсом из далека,
И раку пусту једну.

               • Превео Сибе Миличић

Из књиге Песме и проза, Ђакомо Леопарди. СКЗ, Београд, (1937)
Textual description of firstImageUrl

Раде Драинац | КЛАСИЧНЕ СТРОФЕ

Био би ми потребан размак од сто лета
Да сазнам каквим сам страхотама савременик био.
Шта је пропаст Микене под којом лимун цвета,
Пад Троје и рушење Пергама,
Иза чијих се зидина крвави Данајац крио?
Не прокуните ме ако ме видите сама
Где ходам далеко од људи
Друмовима уз које глогови процветаше!
И нека вас ништа не зачуди
Видите ли ме загледаност у звездано небо
С ове црне земље наше!

О боље, боље уопште да се нисам родио
Пре но што светом мину зли ветрови људске крви!
Био бих тако срећник први
Који се од своје судбине сакрио
У ватрену вољу богова који се јављају само
Кад желе до у бескрај да открију своја чуда.
Али ко зна од нас зашто се рађамо и куда лутамо.
У највећем болу света, неми као Буда?
Textual description of firstImageUrl

Раде Драинац | УОБРАЖЕЊЕ

Волео сам некад без потребе да замрсим ствари,
као што наопако у циркусу кловнови коње јашу,
али у крчми, где кисели дувански дим зидове гарави,
где се човеку свашта у глави јави,
Зашто у животу ниједну ја не разбих чашу?

Многе сам ноћи у крчми пробдио,
кући да не доспем,
често сам до зоре пио
да из чаше ни кап не проспем.

Вино за мене не беше ко за ништарију другу
похлепна навика себе да уништавам,
у њему сам многу своју тугу
умео тихо да успавам.

Само ми једно никада не успе, макар и да се посрне,
алкохолом да избришем чудан лик једне жене
и очи њене црне,
неком тешком тугом болно укочене.

На дну чаше тај лик ме је прогонио,
и све је залуд било!
Узалуд се лудо и крвнички пило, –
црн се поглед на дну чаше крио!…
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ОКО ВРЕМЕНА

Ово је око времена:
гледа искоса
под седмобојном обрвом.
Капак му перу огњеви,
његова суза је пара.

Слепа звезда на њега налеће
и топи се од врелије трепавице:
постаје топло у свету
и мртваци
пупоље и цветају.

• Превео с немачког Бранимир Живојиновић

Из књиге Бубе у глави
(Антологија песама полуделих песника)
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ФУГА СМРТИ

Црно млеко прераности ми га пијемо с вечери
пијемо га у подне и јутром пијемо ноћу
пијемо пијемо
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
он пише пред кућу излази светлуцају звезде
он звижди довабљује керове извабљује своје Јевреје
наређује да се у земљи ископа гроб
заповеда за игру да свирамо

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо јутром у подне пијемо с вечери
пијемо пијемо
У кући живи човек са гујама се игра
под сутон у Немачку пише твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко
копамо гроб у ваздуху где неће нам бити тесно

Он виче копајте дубље у земљу а ви други
певајте свирајте за појасом гвожђа се маша
и витла њиме очи су његове плаве
дубље ашовом а ви за игру свирајте

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
ми те пијемо у подне јутром пијемо с вечери
пијемо пијемо
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
твоја коса од пепела Суламко он се са гујама игра

Виче смрт свирајте слађе смрт је мајстор из Немачке
виче превлачите тамније гудалом по виолини
па ћете као дим у ваздух се винути тада
у облаку биће вам гроб и неће вам бити тесно

Црно млеко прераности ми те пијемо ноћу
пијемо те у подне смрт је мајстор из Немачке
пијемо те с вечери јутром пијемо пијемо
смрт је мајстор из Немачке његове очи су плаве
оловним зрном те погађа тачно те погађа
у кући живи човек твоја коса од злата Маргрето
пујда керове на нас гроб нам у ваздуху поклања
игра се с гујама сањари смрт је мајстор из Немачке

Твоја коса од злата Маргрето
Твоја коса од пепела Суламко

• Превео с немачког Бранимир Живојиновић

Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ПСАЛМ

Нико нас опет не меси од земље и глине,
нико нам прах не ословљава.
Нико.

Слава ти, Нико.
Теби за љубав ћемо
цветати.
Теби
у сусрет.

Били смо
Ништа, и јесмо, и то ћемо
остати, цветајући:
Ружа ничега, ружа
ничија.

Са стабљиком
светлом као душа,
са прашником пустим као небо,
са круном црвеном
од пурпурне речи коју смо
певали изнад, о изнад
трна.

• Превео с немачког Бранимир Живојиновић

Из књиге Фуга смрти, Нолит, Београд, 2008.
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | СА ДЕСНЕ СТРАНЕ – КО?...

Са десне стране – ко? Усмртиља..
А ти, са леве, ти?

Српови путовања на изван –
небеском месту
глумећи белосиви се... збијају
у месечеве ласте,
у звездане црне чиопе,

ја роним онамо
и сипам пуну урну
у тебе доле,
унутра.

• Превео с немачког Бранимир Живојиновић

Из књиге Бубе у глави
(Антологија песама полуделих песника)
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ТАМНО ОКО РУЈНА

Камен-кацига вријеме. А све бујније навиру
коврџе боли уоколо лијепог лица земље,
пијане јабуке, осмеђене дахом
грјешничке једне изреке: лијепе и одбојне игри
коју играју у лошем одразу
своје будућности.

Кестен цвате по други пут:
знак сиротињски распаљене наде
наредним повратком
Ориона: јасно озвјездани жар
слијепих пријатеља неба
позива га према горе.

Надомак вратима сна, нескривено
једно се усамљено око трза.
Доста му је знати
оно што се збива сваки дан:
на прозору Истока
ноћу му се причињава издужена
луталица - сјена чувства.

У влагу њеног ока ти урањаш свој мач.

• Превео Томислав Дретар
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ШАНСОНА О ЈЕДНОЈ ДАМИ У СЈЕНИ

Кад Шутљивица одруби главе тулипанима:
Тко добија?
Тко губи?
Тко иде на прозор?
Тко први каже њено име?

Има један који носи моје косе.
Он их носи као што се мртви носи у својим рукама.
Он их носи као што небо носило је оне године
кад сам љубио?
Он их из таштине носи тако.

Тај добија.
Тај не губи.
Тај не иде к прозору.
Тај не говори њено име.

Један је који има моје очи.
Има их откад се портали затварају.
Носи их на прсту као прстен.
Носи их као крхотине задовољства и сафира:
он бијаше већ мојим братом у јесен,
он већ броји дане и ноћи.

Тај добија.
Тај не губи.
Тај не иде к прозору.
Тај посљедње говори њено име.

Има један који има оно што сам ја рекао.
Он то носи под руком као свежањ.
Он то носи као сат на торњу што носи свој најлошији сат.
Он то носи од прага до прага, он то не одбацује.

Тај не добија.
Тај губи.
Тај иде к прозору.
Тај прво говори њено име.

Тај, с тулипанима, бит ће обезглављен.

• Превео Томислав Дретар
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | ПОХВАЛА ДАЉИНИ

У извору твојих очију
живе врше рибара полудјелог мора.
У извору твојих очију
море држи своју ријеч.

Ја ондје бацам
срце које је боравило код људи,
одјећу коју носио сам и сјај једне присеге:

Најтамније на дну тамног, ја сам огољенији.
Ја нисам, но само једном отпадник, поуздан.
Ја сам ти, кад сам ја.

У извору твојих очију
ја одјељујем сан од отимачине.

Једна врша у своје петље уловила је једну вршу:
ми се раздвајамо спетљани.

У извору твојих очију
један објешени дави свој конопац.

• Превео Томислав Дретар
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | КАСНО И ДУБОКО

Зла као златна ријеч почиње ова ноћ.
Ми једемо јабуке нијемих.
Ми стварамо једно дјело које се радо препушта
својој звијезди;
у јесени наших липа ми стојимо као мисаоно
црвенило застава,
пламени гости с југа.
Ми присежемо по Кристу Новом придружити
прашину прашини,
птицу луталичиној ципели,
наше срце једном стубишту у води.
Ми присежемо свијету свете присеге пијеска,
ми их радо присежемо,
ми их присежемо снажним гласом с кровова уснулости
без снова и витламо бијелу косу времена…

Они криче: blasfema[1]!

Има дуго времена да ми то знамо.
Дуго времена да ми знамо то, и што онда?

Ви мељете у млиновима смрти бијело брашно Обећања,
ви то предлажете нашој браћи и сестрама -

Ми витламо бијелим косама времена.

Ви нас позивате на ред: blasfema!
Ми то добро знамо,
да гријех падне на нас.
Да падне на нас гријех свих знакова упозорења,
да дође гргољајуће море,
удар вјетра оклопљен зловољом повратка,
дан састављен од поноћи,
да дође оно што никад није било.

Да дође један човјек из гроба.

• Превео Томислав Дретар



[1] Blasfema - богохулник

Textual description of firstImageUrl

Паул Целан | КОРОНА

Јесен ми из руке једе своје лишће: ми
смо пријатељи.
Ми ослобађамо вријеме из орахове љуске и учимо
га ходати:
вријеме се враћа у љуску.

У зрцалу недјеља је,
у сну је уснули,
уста говоре истинито.

Моје око силази према споловилу љубљене:
гледамо се,
говоримо из таме,
волимо се као сан и памћење,
спавамо као вино у шкољкама,
као море у зраци крви из луне.

Ми смо ондје уплетени у прозор, они нас гледају
с улице:
вријеме је, нек’ се зна!
Вријеме је да се камен најзад пусти процвјетати,
да непрекидно срце куца.
Вријеме је да настане вријеме.

Вријеме је.

Превео Томислав Дретар
Textual description of firstImageUrl

Паул Целан

Паул Целан – право име Паул Анчел (Paul Antschel) – рођен је 23. новембра 1920. године у Черновцима, румунској Буковини. Године 1938 уписује студије медицине у Туру (Француска), али их убрзо напушта. Већ следеће године се враћа у родно место (које ће 1940. године бити прикључено СССР-у) и уписује студије романистике.
Године 1941. нацисти окупирају Черновце, а његова је породица 1942. године депортована у концентрациони логор. Читава породица је страдала у логору. Од читаве породице, само је млади Паул стицајем срећних околности преживео. У ослобођене Черновце ће се, након бекства из логора, вратити 1944. године, где ће наставити са студијама романистике.
Од 1945. до 1947. године (када и објављује своје прве песме на румунском језику у часопису "Агора") ради као преводилац у Букурешту. Затим се сели у Беч. Од тада песме пише искључиво на немачком језику. Године 1960. добија значајну немачку књижевну награду "Георг Бихнер" ("Georg Büchner Preis").
У Паризу, 20. априла 1970. године, Паул Целан скоком у Сену одузима себи живот.
Textual description of firstImageUrl

Ана Ахматова | АЛЕКСАНДРУ БЛОКУ

Ја сам дошла песнику у госте.
Равно подне беше, и недеља.
Напољу се вејавице злосте,
А у соби топло је од жеља.

Сунце, неке боје малинове,
Израња кроз колутове дима.
Домаћин је ћутљив. Попут сове
Посматра ме ватреним очима.

Његове су очи тако тешке.
Ко их види, занавек их памти.
Заклињем се да не правим грешке:
Не смем, не смем у њих погледати.

И тако се зачела беседа...
Димно подне у соби мрак хвата
У високом дому који гледа
На широка Неве морска врата.

1914.
Textual description of firstImageUrl

Милош Црњански | МОЛИТВА

Oче наш
сенко света седа погурена
на дрвеној раги.
Са лонцем разбијеним на глави
и очима пуним ветрењача плавих.

Оче наш
син је твој беднији од биља,
страснији него цвет,
несталнији него ветар зоре,
суморнији него море,
и сам, сасвим сам.

Оче наш
син твој је бољи него анђели
али ником помоћи не може.
Љуби крпе као златну круну,
а у осмеху крије толику забуну
колико је нема у пролећу и мајци.

Оче наш
али син твој нема више моћи,
да се у шталама на путу у ноћи
ичем од смрти нада.

Textual description of firstImageUrl

Алекса Шантић | ШЕРИФА

Истом сунце сјекну. Кô плава кадифа,
Прострло се небо, а вита и лака,
Низ очеву башту, по ћилиму мака,
Пјевајући ходи једина Шерифа.

На њу зрело воће смије се са грана;
Лептири је прате, први зраци мију;
По петама голим нануле јој бију,
А под грлом трепте одблесци ђердана...

Гле, зембиљу пуну крупних зерделија
На рамену носи, а све јој се вија
С главе јашмак црвен, кô сабах на вису.

Аман, што је кршна, и сјајна, и ведра!
Што ли јој се тресу она пуста њедра,
Набрекла кô шипци што још прсли нису!...  
Textual description of firstImageUrl

БОЖАНСТВО (индијска народна прича)

Некада давно сва људска бића била су богови, али су тако злоупотребили то своје божанство, па је врховни бог Брама одлучио да им га одузме и сакрије га тамо где га никад неће наћи. Али, питање је било где сакрити њихово божанство. Зато је Брама сазвао савет богова да би му они помогли да одлучи.
‒ Хајде да га закопамо дубоко у земљу – рекоше богови.
Брама одговори:
‒ Не, то не ваља јер људи ће копати земљу и наћи ће га.
Онда богови предложише:
‒ Да га потопимо у најдубљи океан?
Брама се није сложио:
‒ Не, ни тамо – јер ће они научити да зароне у океан и наћи ће га.
Богови ће на то:
‒ А да га однесемо на врх највише планине и тамо сакријемо.
Али, Брама је и овога пута одговорио:
‒ Не, ни то није добро, јер ће се временом попети на сваку планину и опет ће преузети своје божанство.
Онда богови одусташе и рекоше:
‒ Не знамо где да га сакријемо пошто, изгледа ни на земљи ни у мору нема места до ког људска бића неће стићи.
Брама је дуго размишљао, а онда је рекао:
‒ Ево шта ћемо. Сакрићемо њихово божанство у најдубљи дeо њиховог сопственог бића јер људи се никад неће сетити да га ту траже.
Сви су се богови сложили да је то савршено скровиште, те тако учинише. И од тог времена људи су прошли земљу уздуж и попреко, копали, ронили, пели се и истраживали тражећи нешто што је већ било у њима.

Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта