Textual description of firstImageUrl

Добрица Ерић | ЗРНЦЕ СНА

Дао бих ноћас пуну врећу пшенице
за једно зрнце сна.

Поноћ је безазлена као детиња
душа, а мене прожима страх.

Ко зна шта неко сања док сам ја
будан?

Моје смрзнуте јабуке стоје непомично
на месечини и придржавају небески свод.

Кад би сад ветар померио само једну
гранчицу, чини ми се да би се цело
звездано кубе сручило на мој Чардак.

Дао бих ноћас пуну врећу пшенице
за једно зрнце сна.
Textual description of firstImageUrl

Еуђенио Монтале | КУЋА НАД МОРЕМ

Путовање завршава овде:
у кукавном лечењу што распиње
душу немоћну ни да завапи.
Сада су минути једнаки и равномерни,
слични обртају чекрка на црпки.
Један обртај: гргољећи улази вода.
Обртај други: друга вода, повремена шкрипа.

Путовање завршава на овом жалу
што га киње сталне, споре плиме.
Сем лењих испарина ништа не разодева
морске даљи што се дашком
шкољака осукују: и ретко се,
сред мукле бонаце
између лелујавог небесног острвља,
помаља Корзика гребенаста или Капраја.

Питаш: све ли тако чили
у овој омаглици сећања;
обистини ли се судба
у часу снатрења или у уздаху вала.
Не – рећи бих ти хтео, већ се ближи час
када ћеш из времена иступити;
бесконачан бива можда само онај ко то жели,
а можда ћеш, ко зна, то моћи ти, ја – не!
Мислим да спасења за већину нема,
али нека неко погази сваки наум,
нека пређе чистаце и постане какав жели бити.
Хтео бих, пре него подлегнем, да ти
покажем тај пут узмака
несталан као пена или мрешкање
по морским равнима.
Дарујем ти и своје шкрто надање.
Не знам га, сморен, новим распирити данима:
нек залог твојој судбини буде, да те спасе.

Пут завршава украј ових обала
што их нагризају насртаји вала.
Твоје блиско срце које ме не чује
можда се ка вечности сада отискује.

•С италијанског препевао Милан Комненић
Textual description of firstImageUrl

Милован Витезовић | ТЕСНО ДОБА

Ево има неко доба,
пријатељи и другари,
тесна ми је моја соба,
притежу ме булевари.

Запутим се неким трагом,
провлачим се тесним врагом,
понесена драгим градом
и са жељом и са надом.

Занесена драгим градом, аха аха.

Траг ме прати нежних стопа,
тескоба ми страшно смета,
тесна ми је сва Европа,
усред овог тесног света,
усред овог тесног света,
тесна ми је сва Европа.

Нервира ме сва тескоба,
захвати ме диван немир,
уско ми је ово доба,
тесан ми је читав свемир!
Textual description of firstImageUrl

Вељко Петровић | ВИДОВИТИ

Не могоше га у платно ни повит
а неутешног сумора сен сива
неотворене очи му целива:
- Он зајеца, и постаде видовит.

И сад преко свих вода, стена, гора,
кроз завесе бедеме и мандала,
он види сваку сузу кад је пала,
јасно, ко ноћу капљу метеора.

Он види сузе и неисплакане,
из сувог ока што на душу кану,
где скамењене прокрваве рану,
и стално бриде, ко оловно тане;

и срца сва, што сама себе једу,
ко задњи живи после општег слома,
која у себи носе огањ грома,
а ту, без искре, мрзну се у леду;

сва, што се грче у глухоме миру,
кроз рите, оклоп, и кроз злато тока,
кроз звекет лажни осмехових шљока,
он види бистро, ко шљунак у виру.

И ноћ кад седа као мукла сова
с крилима меким поврх куле бодре,
он види мору где у ложе продре,
и бесаницу, и лептире снова.

И види како један облак расте:
- уздаси, чежње изнад црног града,
а јато мисли, илузија, нада,
свуд мртво пада ко по снегу ласте.

... И свуда сузе капају без мере,
ко вечна јесен о прозор му туку,
и свуда, куд он пружи своју руку,
крваво воће, болна срца бере.

Textual description of firstImageUrl

Станислав Винавер | НАТПИС

Над литицама, над кланцима
Духови круже
Њих се не тичу пролазни заноси.

Они бдију да мутноћа не напусти свет
Да се реке не расане у гломазним токовима
И да облаци не одбегну у старо издајство.

Јер страшно би било (веле)
Као некад, у почетку векова,
Да се расани и разгали -
Да се небески свод ослободи украса,
Да тице залупају прозрачним крилима о ведрину
Да плава звонкост зажубори отровно

И језива јасност настане.

Вековима тице нас кликују
Вековима тице нас кликују
Да ум се помрачи, да душа свисне
Али богови тамно ликују
И суморно гране шуморе лисне.

У једну би заверу тице да вежу, да сплету и споје:
Сва крила, све песме, све зоре и све боје...

Од лета тичијег до лета
Од света ичијег до света
Нас двога само се боје
Не могу да нас виде и чују
Против нас завере своје
Богови груби плету и кују...

Мрзак им дух и духа сласт
И тица мудрих распевана страст.
Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ПЈЕСНИК

(Успомени Александра Ивановића)

Буде понекад тешко човјеку
кад га некаква патња сколи,
па оде да тражи ријеч неку
ко траву од које мање боли.

И не врати се никад више
из своје душе ко из горе,
остане тамо, свијета лишен,
тражећи траве чудотворе.

Пребира смиље и ковиље
иако добро зна тај патник
да је немоћно све то биље,
да га је мање него патњи.

А када једном оде с кишом,
кад свене као август, ко љето,
осјетиш како је с њим отишло
нешто лијепо и свијетло.

(Из књиге Недјеља у граду Н, 1997)
Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | БОЛНИЧКИ ФРАГМЕНТИ

I
Заборавише ме, туго, друмови.
Одавно ни једног да наврати.
Бјелина ми вид умори.
Стигоше ме спори сати.

Све се свело у прозорско окно
комад неба и облак што плови.
Смрт ме гледа празнооко.
Недајте ме о друмови.

II
Прољеће иде, а она режи.
Пријети - плућа ћe да искида.
Мораћу и ово прољеће да прележим
између четири бијела зида.

А напољу ће листати тополе,
кикотаће се ријека испод ива.
О, нико не зна колико прољећа боле,
кад су отета и недокучива.

III
... Како сам некад лудовати знао
с прољећа, кад плану те кише бучне.
Једном сам дивно покисао,
она - топола, ја - бор разбарушен.

А сад не могу прозор да отворим,
да уђе то славље маја пијанога ...
Можда и данас негдје гори
љепота она босонога?

Киша, киша у трави, у лишћу
шуми драга опијајућ сном.
Оздравићу, сестро, оздравићу
да бих умро киснући ко кров!

IV
Те тополе брезовачке,
те тополе
миловане погледима умирућих.

Те тополе
што ме боле
листајући и венући.

Те тополе брезовачке,
те тополе
што у сутон мукло шуме ко да јече.

Нек оголе
те тополе.
Горосјече!
Горосјече.

V
С јесени
зелени
туга у мени,
с јесени,
кад дозру дуње и регрути
и дјевојке кад се заневјесте,
с јесени
некуд ме зову цесте.

Некуд
гдје лишће никада не жути
и гдје су људи - вјечити регрути,
а дјевојке - вјечите невјесте ...

С јесени
- тако су лажљиве цесте.

VI
Ноћ. Новембар. Киша влажи, влажи...
Помрчина згуснута до крика.
У оџаку, ко да милост тражи,
вије вјетар болом бескућника.

Негдје некаква капија пјева,
с призвуком туге заборављених.
У мени нешто дозријева
чудно нешто ноћас зри у мени.

VII
Не вјерујем овој ноћи
издаће ме.
Ако само склопим очи,
ако тренем,
прикрашће се,
заклаће ме,
или ће ме удавити омчом мрака.

Не вјерујем овој ноћи,
црној,
глувој,
без корака.
Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | НЕДЈЕЉА У ГРАДУ Н

Тумара градом недјеља,
иде од куће до куће,
ко да је слуачјно наљегла,
па не зна шта ће ни куд ће.

Застане испред излога,
да тобож косу поправи,
а отуд нема никога
да је бар оком поздрави.

У крчми нађе тишину,
на тргу, опет, тишина,
празнују људи празнину
и свуд је само празнина.

Тумара градом недјеља,
тек да вријеме убије;
ко да је грешком наљегла
па сад би некуд - што прије.
Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ЗДРАВИЦА

Ништа, стих чедни, ова пена
Да назначе тек сјај пехара:
Тако даљином као пара
Наузнак тоне рој сирена.

Ми пловимо, о небројена
Дружбо, за мене крма стара
Ви славни прамац који пара
Вал громова и невремена.

Пјаност ми красна даје даха
Љуљањем њеним да без страха
Здравицу држим ту усправно

Самоћо, хриди, звездо ведра
У име свега што је равно
Брижности белој нашег једра.

Textual description of firstImageUrl

Стефан Маларме | ГРОБ ЕДГАРА ПОА

Такав каквим га је вечност најзад хтела,
Песник голим мачем јури све бесније
На свој век ужаснут што схватио није
Да тим чудним гласом смрт се моћно плела!

Сви, као зла хидра кад зачу анђела
Што речима даде значење јасније
Објавише гласно да то су мађије
Кроз нечасни талас неког црног врела.

Од тла и облака душманског, о вају!
Ако наше мисли рељеф не вајају
Којим се сад кити гроб Поов блистави,

Мирна хриди коју мрачни очај сруши,
Нека онда овај гранит заустави
Црна јата Клетве у будућој тмуши.
Textual description of firstImageUrl

Мира Алечковић | ПОРУКА ЈЕДНЕ СЕНКЕ

Сви ви који сте живи, док сте живи, живите
Сви ви који имате очи, радујте се лепоти виђења,
Сви ви који можете да волите, волите,
Сви ви који можете да заборављате, заборавите
Како сте били гоњена зверад по друмовима
И ваша клецава деца угљен пећима,
Прихватите проломе тишине доброћудним рукама,
Ви јачи од ветра и виши од облака и већи
Од неповратне празнине, ви живи,
И себе продужите за онолико
За колико вас се буду сећали,
Јер тврд је сан сенки који нико не може прекинути,
И узалуд ће погаче туге за вама неко ломити,
И узалуд ћете жалити реч неку топлу коју нисте изговорили
И туговати за вратима неким која нисте отворили.
Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ПОСЛЕ

После је пусто, тихо, ишчупано
с корењем,
и у виду барута испаљено.

Ко други о томе зна?

Гомила снега на тргу
а можда и лавови.

Textual description of firstImageUrl

Јан Скацел | ПЕНЕЛОПА

Жена тка паучином наличје
тка вечну мртвачку кошуљу времена тка

Из вечности суче бесконачну нит
очајних очију

Дању тка а ноћу пара
тка без конца и краја
Textual description of firstImageUrl

Фјодор Тјутчев | О, ДУШО МУДРА

О, душо мудра, душо блага!
О, срце што немирно сањаш,
о, како бијеш испред прага
двоструког нашег битисања.

Ти си становник двају светова.
Нездрав и страстан твој је дан.
И као откровење духова
твој сан је пророчки нејасан.

Иако из паћеничких груди уздах избија,
којег су створиле страсти многе,
душа је спремна као Марија
да се уз Христове припије ноге.

•С руског препевала Љубица Несторов

(Из часописа Суштина поетике бр.62, мај/август 2019)
Textual description of firstImageUrl

Душан Ковачевић | ДАЛЕКО

Девојка зашла у године
И у шуму
Гази снег према путу
А онда ће лако низ планину
Поскакујући до града

Кроз прозор шумске куће
Посматра је мајка Боре Шумара
Док Бора седи крај пећи
Пуши кашље и пије кувану ракију
Варену осамнаест пута

Гледајући Девојку
Мајка пита сина
као и прошле зиме
Кад ћеш да се жениш, сине?
Шта рече?
Закашља се син Бора
И остави лонче на пећ
Рекох
Кад ћеш да се жениш?
Слушај, мајко
Ајде да се помиримо
Пре но што се посвађамо

Кад ћеш да се жениш
Последњи пут те питам?
Кад прође зима, мајко
А шта ће ти жена
Кад отопли
Рече мајка и изађе из куће
Да очисти снег са прага
Као да ће ускоро неко доћи
Или отићи
Далеко


(Из књиге Календар за године које су прошле)
Textual description of firstImageUrl

Рабиндранат Тагоре | ГРАДИНАР 6

У кавезу је била питома птица, слободна птица била је у гори. 
Кад је дошло време, сусретоше се; тако је хтео усуд. 
Слободна птица пева: „О драга, винимо се у гору.“ 
Птица у кавезу цвркуће: „Хајде да живимо заједно у кавезу.“
Слободна птица рече: „Где је простора за решетком да се рашире крила?“
„Авај“, вапије птица у кавезу, „где ћу се у облацима одмарати без шипке?“

Слободна птица кличе: „Миљено моје, отпевај ми песме дубрава.”
Птица у кавезу вели: „Седи до мене, да те научим говору мудраца.“
Шумска птица кличе: „Ах, не, не! Песме се не могу никада научити.“
Птица у кавезу вели: „Тешко мени, заборавила сам песме дубрава.“

Њихова је љубав жарка, пуна жудње; али оне не могу никада да лете крило уз крило.
Кроз решетку на кавезу гледају се и узалуд труде да се упознају.
Лепршају чежњиво крилима својим и певају: „Ходи ближе, драго моје!“
Слободна птица кличе: „Не иде, страх ме затворених врата на кавезу.“
Птица у кавезу цвркуће: „Авај, крила су ми изнемогла и мртва.“

•Превео Давид Пијаде
Textual description of firstImageUrl

Бора Станковић | БИЉАРИЦА

  Лале, лале! –   чуло би се како она сваке суботе виче испред капија по улицама. –  Биље, травке, лале! –  и нуди жене кад се ове искупе око ње растварајући им своје завежљаје, бошче пуне трава, корења, биља.
Мала, згрчена. А сва у крпама и дроњцима. Са исушеним, скупљеним ногама, те не може да иде, већ се вуче. Лице јој ситно, старо и пуно неких белих, великих маља. Уста јој и вилице све обрасле у тим маљама као у некој бради. Само јој очи крупне, беле. Онако увијена у крпама, нарочито око главе те јој се лице готово не види, са тим својим завежљајима и торбама, као неко клупче вуче се и пузи по улицама, једнако вичући и нудећи биље, траве.
  Лалê, лалê! Биље, травке, лалê!
Живи тамо, горе, више Маркова Калета, међу папратом и здравцем једнако чекајући да нађе „расковник“... А то је, веле, травка којом се отварају сви затвори, нарочито где је благо, злато затворено. И ко њу има, бива богат, много богат. Пред њом се све отвара. Паре закопане у земљи, лале –  сестро! Саме оне из земље излазе чим се расковником дотакне место где су биле закопане... Том травком се има све што душа зажели, човек помисли... Али њу је тешко наћи. Једва се за по неког памти да је тај „расковник“ нашао, имао га. И зато је после много богат био. Њега само жељка налази и чува под језиком. И у извесно доба –  а и то се доба не зна, мисли се да обично лети, при великим врућинама, ако га једанпут у години испусти. Но она га опет, брзо, у трен, узима и даље држи под језиком да га не би нико нашао... И због тога људи никад не могу да наиђу на „расковник“, нити га имају. И зато и нису тако богати, срећни.
А она је хтела да буде богата. Да и она, као све, прве, најбогатије девојке у њеном селу, пође на сабор. У волујским колима, покривеним лепим ћилимом, а она у колима, око ње, умешене пите, банице, она обучена у новој, везеној фути, с парама на прсима... Па тако шарено, лепо, да оде на сабор, па да тамо игра, игра... Па чак, као што се сад ради, да купи кишобран и да га у колу отвори. И, да држећи га отворена више главе, игра а „паре“ да јој звецкају на прсима, везена фута око ње да се шири и крши, а високе, на „копче“ ципеле да јој шкрипе.
То је она хтела. Зато је побегла из села где је служила и дошла у Кале да тражи „расковник“.

               

  А мори! –   питају је жене. –   Зар те није страх што си сама и то тамо у Кале, у гору? И то још ноћу сама?! А знаш –   вуци, па ајдуци, сељаци... Убиће те.
  Не, –   брани се она. –   Нико ме не дира. А ноћу ја и не спавам. Седим тако и гледам овамо, к вама, у град... –   А да знате –   почне као да им неку радосну вест саопштава. –  Како вам град тада дође мали, мали; само се црни. Гледам, па иако је ноћ, све видим.
 Па шта радиш тамо сама целе ноћи? –   плаше се оне од ње.
 Ништа –  продужава. –  Не ли тада берем биље? У глухо доба, кад гора, вода, све се смири... Кад трава око мене почне да расте и камење по гори да пуца, а тад се биље, у то, глухо доба, оно види... тад оно од Бога пада.
 Па како га ти познајеш и видиш ноћу?...
 Видим си. Замирише, па га осетим и идем да га узберем. Али оно се крије. И свакоме се не дâ да га види. Све по мртвичким местима расте. Тешко је да се биле види, нађе и узбере. –  И да би их уверила, како је заиста тешко, разгће и показује им своја изгребена, крвава колена којима се вукла и пентарала по гори, стенама, урвинама, берући те лековите траве, биле.
 Па што се, мори, мучиш, што не сиђеш овамо, у град. –  Грозе се жене кад виде та њена изгребена, крвава колена.
 А, –  одбија их, –  још нисам расковник нашла. А кад га нађем, –  уверава их –  тад ћу да дођем код вас... да си и ја купим кућу, земљу, стоку... да сам и ја као ви... А дотле, нећу... Ја и сад не бих дошла, него хлебац ми нестаде... Не бих дошла. Не смем жељарник да оставим... Ко зна шта је тамо сад?
И, при помисли да је можда од толико жељакâ које она из целе горе купи и меће у ограду од камења а у којој огради, жељарнику, и она сама спава; да је можда која од тих жељака баш сада, док је она овде, испустила расковник, а ње нема тамо да види, узме га од жељке... При тој помисли одмах престаје да проси, да нуди биље и брзо, уплашено почне да скупља и савија торбе, завежљаје, и заједно с хлебом што су јој до тад дали, одјури, управо одгегуца опет тамо, горе, у планину, код жељкарника да пази и тражи расковник...
И тај јој расковник дошао главе.
После неколико година дрвари је нашли у тој огради од камења, њеном жељкарнику, мртву, згрчену. Жељке пробиле се кроз ограду и одмилеле у гору а она остала ту и била већ почела да се распада кад су је нашли мртву.

Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | СТАРИ И НОВИ

Нека се зна, а ово знати треба:
Ма који био правац ваших стаза,
Пустињи бола, без цветних оаза.
Ил' радостима и земље и неба,
У срцу му је почетак и крај:
Сви наши снови ту примају сјај…

А песници су ти што своје снове
На срцу преду из небесних жица,
И нема песме ни „старе“ ни „нове“,
Већ само добрих или лоших птица.
Дели л' нас штогод – вас, „младе“, и нас,
То није старост, него – звук и глас…

Но, ни то нису недодирне међе
Лепота има заједничко име,
Ако су ткани из божанске пређе
„Стари“ и „нови“ стихови и риме;
Ако у њима сја Лепоте драж:
Ако су присни; ако нису лаж…

И само ту, и само ту се крије
Тајна Лепоте, о, љубимци Муза!
А свеједно је да ли песму вије
Радост, ил' туга у данима суза…
Само је срце њен извор и друг:
У њему само њен вечни је круг…

(Из збирке Са старих жица, СКЗ, 1931)
Textual description of firstImageUrl

Алекса Шантић | ПРЕД МОДЕЛОМ

Хоћу ли тебе својим скромним кистом,
О дивна жено, насликати моћи?
Кô жедна биљка што мре у самоћи,
За тобом и ја гинем жеђу истом.

За усне твоје мени сада треба
Крв зоре ране н пламен рубина,
За лице пјена са морских ширина,
За очи сунца и плавога неба.

Ал' залуд подвиг, залуд свака боја,
Не зна те рука насликати моја, —
Ја дршћем, ево, пред љепотам' твојим...

Дршћем и горим кô жар сред огњишта,
И бацам кисто, јер не видим ништа —
Овако близу кад пред сунцем стојим.

1907.

Textual description of firstImageUrl

Еуђенио Монтале | СИПИНЕ КОСТИ

Не ишти од нас реч што са свих страна
руби нам душу безличну и словом је јаре
исказује, реч што сија попут шафрана
загубљеног усред прашњаве пустаре.

О човече, ти што одлазиш, сигуран,
пријатељ другима, а и себи чак,
не лечи твоја сенка, коју илинштак
пише по зиду с ког је малтер одран!

Не ишти од нас кључ да отвориш васељену,
већ понеки слог, чворноват и сув, налик дрену.
Једино што ти данас казати можемо
јесте оно што нисмо, оно што нећемо.

• Препевао Милан Комненић
Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | НОЋНА МЕСТА

Најтамније од ноћних
Места: мост. Устима у уста!
Зар ћемо свој крст
Носити на места ружна и пуста.

Тамо: у увесељавајућу плиму плина
У очима, у плину… У Содому где све се плаћа?
На постељу, где толико нас има.
На постељу, где нисмо само пар.

Ни ми, ни ико…Гаси се светиљка.
Савест ће уснути – можда!
(Од свих места ноћних је најсигурнија
– Смрт!) Од плаћених тескоба
Ноћних – блажа је вода!
Вода – глатка, без неравнине!
Волети – о, какав хир и беда!
Онамо – пут хладне модрине!

Да нам је да у вери века
Устанемо! Руке склопимо!
(Телу је лака река,
И боље да спавамо – но да живимо!)

Љубав: грозница уз хрбат голи!
Љубав: усијања бела!
Вода – свршетке воли.
Река –воли тела.
Textual description of firstImageUrl

Марина Цветајева | БЕКСТВО

Под завесом кише,
кријући се од равнодушних погледа,
– о моје сутра – тебе
изгледам као што воз изгледа

бомбаш с трзајем експлозије
у руци (Ми не бежимо више
само од убиства, скривајући се у гриви
кише!).

Није ме страх од обрачуна.
Није... –  Али облаци! Али звона!
То јутро јури пуном паром
дуж ишчезлог вагона.

Боже! Благи Боже! Као о зид
ударам о дим перјани.
Стајем на папучицу. Али
да ли то ногу немам ја ни
руку? Даљински стуб. Фењери из бунила.
Питам се: ко си?
О, не, ти ниси ни љубав ни страст.
Ти си воз који ме
у Бесмртност
носи.

14. октобра 1923.

• С руског препевала Љубица Несторов
Textual description of firstImageUrl

Иван В. Лалић | ЗАПИСАНО НАД ЈЕДНИМ СТИХОМ

          Oh Dіoѕ, abrіendo, entre la ѕombra, lіmoѕ.
                                                   Blaѕ De Otero

Упорне кише, благе киселине,
Боже мој, ево нагризају лето;
Данима тек по лишај паведрине,
Сунце у мрли, једва започето;
Као да неки ослепели зограф
Икону хоће прстима да схвати,
Па скрнави је. Дрхти сеизмограф,
Клизиште креће, тутњава га прати.

Изабраници умрли у нама
у ноћима се мешкоље, док труну;
Споро се море спори с обалама,
Залив по залив. Октобар у јуну.
И трну зуби и опада коса,
Огледала се од погледа гасе,
Будућност разложена као глоса
Нејасне строфе. Болест обнавља се.

Па зашто онда у тминама, Боже,
Зашто, кртице, рујеш по свом мулу
И разгрћеш га? Столећа се гложе
И дрхти жижак на танкоме уљу;
Зелена плесан обраста нафору,
Влага будућих киша је у зраку —
А ти разараш своју метафору
И стискаш зубе док радиш у мраку.

(8-10. VI 1989)
Textual description of firstImageUrl

Јохан Волфганг Гете | ВИЛЕЊАК

Ко језди тако позно кроз ноћ и ветар тај?
То отац с чедом својим кроз пусти јаше крај;
док вије вихор бесни и страшна сече студ,
он дете своје грли, о топлу греје груд.

„Што, сине, скриваш тако лице и поглед свој?”
– Не видиш вилењака, оче, у ноћи тој?
Тог вилењака с круном и његов дуги скут?
„То,сине, ноћне магле прелазе неба пут.”

„О драго чедо, ходи и пођи са мном ти!
Прекрасне игре многе с тобом ћу играти,
по обалама цвеће шарено ћемо брат;
мајка ће моја теби злаћано рухо дат.”

– О, оче, зар не чујеш вилењак како тај
сад мене тихо зове и мами у свој крај?
„Смири се, чедо моје, то није био глас,
из сувог лишћа ветар поздравља шумом нас.”

„Хоћеш ли, слатко чедо, хоћеш ли крају мом?
Тебе ће моје кћери с љубави пазит свом;
оне ће ноћу плесат лагани танац свој
и љуљаће те брижно и певат слатки пој!”

– О оче, зар не видиш отуд у онај мрак
да вилењака кћери тамо ми дају знак?
„О, чедо моје, видим, ал’ тебе вара глед:
то ноћни ветар старих повија врба ред.”

„Ја волим, чедо, тебе и лице што ти сја.
Нећеш ли милом, силом однијет ћу тебе ја!”
– О оче, он ме хвата, ево ме граби сад,
вилењак ми, мој оче, зададе бол и јад!

Дубоком прожет језом отац ускори гред,
у наручју му синак од боли јеца блед;
а кад је пред дом стиго с муком и јадом свим,
мртво је чедо било на груд’ма његовим.
Textual description of firstImageUrl

Раде Драинац | МЕТЕОРИ ТУГЕ

Сутра јесењим шинама са чежњом мртвом за љубав и стихове
опет ћу поћи уморан од судбине и гладан као пас!

Тетурајући се градовима и временом
поздравићу сваку зору што беду откуцава у бео
месец као у стари гонг.

Тако тужан животопис да се створи,
јадни мој песниче,
данас кад крв твоја уместо тебе говори!

Ох, како је симболично мој живот означен
трулежима туберколозног новембра!
Звуком са старога клавсена боли ме та сенка
скитничке младости моје,
у мени недостижна туга пева невином белином
снежнога децембра.
У јутро кад издахнем са чиме ћу се бесмртно везати?
Не ваљда са поезијом једнога неурастеника као
градске светиљке занихане на мразу?

Кад овако мислим живот ми бива непроходна шума
из које срце моје лаје као фармерски пас
из степе на месец жут...

Одиста! толико модрих звезда на болним завесама
осамљене ноћи...
Чегарски живот улази у мрак као црни воз у бесконачни тунел!

Друже, чујете ли ме?
Умире једно дете:
Ноћас, раскошно, у далеки океан падају блистави метеори
са моје животне комете.
Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука | ЉУБАВ, О ЉУБАВ

Љубав, о љубав! – Песма је у свануће:
птица на грани; цвркут врх брегова;
магла са срца, магла са цветова;
и росе са лишћа, дах и ишчезнуће!

Љубав, о љубав! – Незнано гануће!
речи без речи: повијена грана;
заљуљан листак; осмех води бачен;
поглед пут неба и небом озрачен;
и ћутљив корак до на крај свих дана!

Љубав, о љубав! – Однесена брана;
пролећа, јутра, свих незнања бдење;
ћутање које упијањем поста
воде, потом мостом, неба изнад моста;
и тихог смеха вечно сновиђење…

И тихог смеха цветање и мрење!  
Textual description of firstImageUrl

Хорхе Луис Борхес | ЕЛЕГИЈА О НЕМОГУЋОЈ УСПОМЕНИ

Шта не бих дао за сећање
на прашњав путељак са ниским оградама
и високог коњаника што зору испуњава
(похабан дугачки пончо)
једнога дана међу данима равнице,
једнога дана без датума.
Шта не бих дао за сећање
на мајку која посматра јутро
на естансији Свете Ирене
а не зна да ће се звати Борхес.
Шта не бих дао за сећање
да сам се борио код Сепеде
и видео Естанислаа Дел Кампа
како поздравља први куршум
с радошћу храбра човека.
Шта не бих дао за сећање
на капију скривеног летњиковца
коју је мој отац затварао
пре но што би се изгубио у сну
и коју је затворио последњи пут
четрнаестог фебруара 38.
Шта не бих дао за сећање
на Хенгистове чунове
како крећу са пешчаних обала Данске
да освоје острво
које још Енглеска не беше.
Шта не бих дао за сећање
(имао сам га и изгубио)
на једно златасто Тарнерово платно
широко као музика.
Шта не бих дао за сећање
да сам чуо Сократа
кад је пред вече кукуте
с ведрином испитивао проблем
бесмртности,
наизменично наводећи мотиве и разлоге
док се плава смрт пењала
из већ студених ногу.
Шта не бих дао за сећање
да си ми рекла да ме волиш
и да нисам спавао до зоре,
бестидан и срећан.

Превео са шпанског Радивоје Константиновић
(Из књиге Изабране песме, СКЗ, Београд, 1982)
Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | КРОЗ НИРВАНУ

Као златни паук у Свемиру плавом
Лебди, плете мрежу од ваздушне свиле,
И док у њој душе још за Земљом цвиле,
Он их редом поји вечним заборавом.

Са осмехом ледним Он им муке прати,
И вуче их к себи, горе, више, више,
У румени облак, кроз сребрне кише,
Где прво Сазнање још не значи: Знати...

Смрт и живот ту се преорали међе;
Све је Све, и - Ништа; - векови минути...
У прашини златној Космос мрачно ћути,
Замршен у конце од бескрајне пређе...

Васиона ћути; прах звездани веје;
Умрле планете лутају кроз магле...
... И у тај су хаос моје чежње нагле,
Не знајућ о Њему ни ко је, ни где је...

Ни крика, ни гласа. Кроз Ћутање роне
Давно мртва сунца, још порубом златна;
Само у мом срцу љуљају се клатна,
И болови тучни кроз Нирвану звоне...

Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | НОЋНИ САСТАНАК

На обалу Јадран-мора,
Ноћ ме тамна ухватила;
— Спустила се с кршних гора,
Па развила мрка крила.
.......У та крила непрозирна
Све се тихо санку спрема,
Ћуте горе,... поља мирна,
— А по небу зв’језда нема.
Само мјесец горе бл’једи,
Пливајући кроз облаке,
Кад-кад трепне и погледи,
И на море спусти зраке;
... Сјевне зрака по таласи,
— Затрепери, па с’ угаси.
Живота нема,... нема ниђе јава,
Све мирно ћути,... у мртвилу спава.
Ни једне зв’језде у свемиру није,
Смркнуто небо облачина крије.
А пусто море
Слегло се и сања,
Без хитра вала
И без жуберкања.
.............................
Ал’ шта би ово?!.. Сјевну л’ муња жарка?
Прснуше л’ врата на небесном храму?!
... Је л’ јава ово?.. Сан ил’ пуста варка?
— Ил’ св’јетом анђ’о пролети кроз таму?
Прољеће и мину
И свјетлости неста;
А ја гледнух с’ мога
Самохрана мјеста;
... Гледнух у ту тмину
И дрхтнух срцем, — кад сам боље згледо —
Предамном стоји једно бл’једо чедо:
Свилене косе низ плећа јој пале,
Жарке јој с’ очи у ме загледале;
Чело је младо подигнула горе,
Ал’ две три на њем’ урезане боре.
... И кликнух јасно: „ко си, момо?.. збори!
Да л’ анђ’о ноћи,... ил’ те пако створи?
 Да л’ злодух морски? — шта ћеш у тој тами?“
... А она шапну : „ћути, — сад смо сами!
„Ви’ш свијет спава под теретом брига,
Живота бурног склопљена је књига.
Не чујеш јецај уздаха, ни боли,
Не видиш сузу јадовања голи! ...
Не питај ко сам ! — Ми смо знанци стари,
— Вјечити другари!....
... Нисам анђ’о, — ал’ ни ђаво!
Ни сотона црних крила;
Силу мрзим,.. љубим право,
— Истина је мени мила!
У пороку људских зала,
Гдје се страст са страшћу грли,
Ја сам често надјачала,
И побједник била врли.
— Глен’ ми чело бл’једо ово,
И набрано на њем’ мјесто,
... Оштро цв’јеће и трново
Китило је њега често.
— Гдје је било сузних јада,
Шиљ’о си ме тамо, друже;
Гдје је пала свака нада...
... Сијала сам тамо руже!
— У надежном у мирису
Стварала сам рајске слике,
И дизала небном вису,
Опет јадне паћенике.
И гдје паде суза чиста:
Нове наде,... снаге нове,...
... Ту и данас вјера блиста,
И на нову борбу зове:...
Проти људства тиранији,
Да на главу стане змији!“
.......................................
Стани, момо!.. кад’ је тако,
Кад’ већ ниси Анђ’о свети,
Нит’ те створи црни пак’о,
... Онда којој жудиш мети? !
— Од куд’ дође?.. куд’ се крећеш?
Куд’ се вијеш, вазданице?
Не видим те кад’ прел’јећеш,
Попут’ сурог орла птице !...
... Другари смо ... дакле збори,
Гдје се дижу твоји двори?
........................................
„Станак мој је скроман,.. мали,
Нису двори од гранита;
Богови ми даровали,
Па сам с њима поносита;
Ја не тражим ништ’ од људи,
У мом стану свега има;...
... А тај стан су твоје груди,
— У твојим сам у прсима!
Виђет’ ме је тешко, брате,
Тек ме можеш осјећати,
Кад’ ти срце све процвати,
И жудња, те к’ пјесми лати.
... Брзолета ја сам она,
Која' пратим људске ваје;
... Гледам патњу милиона
И слушам им уздисаје.
— Ти ме шиљеш по сред људи,
... Широм св’јета ко сироче;
Ал’ ко ће им смекшат’ груди,
Тврђе и од тврде плоче?!
Људи ми се глупо смију,
И окрећу често леђа;
А када ме разумију —
Истина их онда вређа!
... Глен’ ми руке ове бјеле,
Синџирићем урезане;
Слободе су грлит’ хтјеле,...
Па су муком дароване!
— Ти ме шаљеш тамо често,
Сред дивнијех они страна;
Гдје је блист’о златни пр’јесто’
Србинскијех великана!
Стигнем тамо,... кликнем гласом:
Будите се од сна људи;
Марним радом,... слогом, спасом,
Ојачате мушке груди!
... Пал’те Лучу у тој тами,
Не вјерујте подлом нику!....
... Ал’ те гласе надјача ми
Цика злобе у урлику.
А злобе се коло креће
И све даље земљу пара;...
... Клетвом давне пале среће,
Косово му одговара!
— Хоћу л’ роду ?... неслога је!
Човјечанству?... не треба ме!
Мач силника мирно сјаје;...
... Св’јет волије више таме!
.............................................
Гле, ноћ је мирна, ал’ се небо мути,
Природа спава,... Јадран-море ћути.
Мирно је море,... нит’ пљуска нит’ дише,
Ко да се неће пробудити више!
Ни једне звјезде у свемиру није,
Смркнуто небо облачина крије.
И свијет спава под теретом брига,
Живота бурног склопљена је књига,
Многи је у њу данас крвљу пис’о,...
А таквих мука са мном видио си!...“
....... Ах, кажи ко си!?
— „Твоја сам мис’о!“

“Луча” свеска IV  (1896)
Textual description of firstImageUrl

Стеван П. Бешевић | СТАРО ПИТАЊЕ

Шта је живот? … један вели:
Да је борба љута;
Други опет да је стаза:
Трњем обасута.
Један опет назива га,
"Источником зала"
Други вели "рај је живот"
(На част му та хвала!)
… Ал' ја кажем (вјерујете л'?)
Да је живот књига,
Kоја носи "тефтер" среће…
… Невоље и брига.
Па обично на крај краја,
Kад живот свршава,
Срачунаш ли "приход" "расход"
- Све се изравнава.
Склопиш књигу па полазиш
С животног попришта;
… Ниси дакле изгубио,
Ни добио ништа.
… И живот је ништа!

Босанска Вила бр. 16  (1895)
Textual description of firstImageUrl

Добрица Ерић | СУБОТЕ МОГ ДЕТИЊСТВА

Суботом је река Гружа текла
најбистрија испод цветних грана
суботом је моја мајка пекла
хлеб кисељак за недељу дана.

Још од зоре ватра је певала
под чађавим шеширићем крова
под којим су потом изгревала
бела сунца пшеничних хлебова.

Било нас је десетак у кући
и сви смо се радовали белим
суботама кад хлебови врући
замиришу под воћкама зрелим.

Још се плави мајчина блузица
сашивена од парчета неба
и румена ружа њеног лица
над брдашцем миришљавог хлеба.

Хвала њеним рукама и хвала
тој кућици с црном капом крова
која нам је суботом рађала
бела сунца пшеничних хлебова.

По лицу ми ромињају кише
и снег кити као цвет од зове
мој завичај што ми још мирише
на румене суботње хлебове.
Textual description of firstImageUrl

Ристо Тошовић | ВРАТИМО СЕ

Вратимо се малим стварима...

Игрању јутарњих сенки на сањивим прозорима.
Протезању у кревету и брчкању у топлој кади.
Металном плесу корака на тврдом асфалту.

Вратимо се малим стварима.

Лењом шапату у тишини поподневних кафана.
Разгледању излога с руком у празним џеповима.
Скривеној клупи на којој су звезде заборавиле синоћну тугу.

Вратимо се малим стварима.

Сумрачним шетњама крај замрзлог пристаништа.
Трави која се занела слушајући песму цврчака.
Лајању махалских паса и бесциљном крекетању жаба.

Вратимо се малим стварима.

Сатрулом брвну преко пресахлог потока.
Заборављеној играчки и напуштеном дворишту.
Малој станици кроз коју ретко пролазе возови.

Вратимо се малим стварима.

Тамо где је сваки почетак и сваки крај.
Тамо где се једанпут доживљено више не понавља.
Тамо где су први извори наших песама и наших суза.

Вратимо се малим стварима.

Али тихо, без великих речи, без славолука.
После трамваја и авиона руке нам траже тишину.
Вратимо се достојанствено своме почетку.

(1952)
Textual description of firstImageUrl

Ристо Тошовић | БЕШЕ ЛЕП ДАН

Ко је онај човек
Што кораком лаганим
Силази низ брег

Просед је
Погрбљен мало

Лице му не видим

С које год стране гледам
Окренут ми је леђима
А приближава се

Где ли сам га срео

Беше леп дан
Кад се уз планину пео

На извору се одмарао

[Ненад Грујичић Антологија српске поезије (1847—2000)
Сремски Карловци, 2012]
Textual description of firstImageUrl

Весна Крмпотић | ПОХВАЛА НИЧЕМУ

Тако ми прија што нема ничега.
Што се догађа зрачно ништа.
Што са тјемена свакога бријега
слика је иста.

Зуј колобара баш ми одговара,
јер се видно шири у нечуј.
До глухости слух ме наговара
на поход ријечју.

Тако је добро кад нешто спласне
и сване лице ништоће јасне.
Поћудно је кад беспут и цеста
замрсе мјеста.

Дјелатно је кад мисао стане,
кад се стољећа смакну у дане.
Са становишта сваког листа
јесен је иста.
Textual description of firstImageUrl

Весна Крмпотић | ЛОТОС

За радост Бога у нама
пијем.
За сјај његов у кристалу,
ватри, сунцу, пијем.
Пијем, не да се опијем,
већ да се опијам,
и дно ове чаше
у блажено бездно спуштам.
Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић Млађи | КАКО УМИРЕ ДАЛМАТИНАЦ¹

На обали мора, пред раком дубоком,
Док јесењско сунце сја с небеског свода,
Усред масе света стоји сужањ млади,
Кршни Далматинац, син витешког рода.

Он је леп кô Парис; млад кô капља росе;
Поносито држи љупку главу смелу;
Поглед му је кротак; пламен златне косе
Пада му по лепом и високом челу;

Његов лик младићки лака румен жари;
И, док оком блуди по жалу и луци,
Сви присутни плачу... Један пастор стари
Прилази му тихо, са крстом у руци:

"Одреци се, сине, издајничких снова!
"Врати се са стазе којом си залут'о!
"Покајнички приђи ћесаровом скуту,
"И добићеш милост!" ... А сужањ је ћут'о ...

"Макар само трунку кајања покажи!
"Сломи своје грешно тврдоглавство круто!
"На последњем часу другове прокажи,
"И добићеш милост!" ... А сужањ је ћут'о ...

И док за њим горко нарицаше мати,
Он кô владар, гордо, победнички крочи,
И у раку уђе ... Приђоше џелати
И копреном црном везаше му очи.

"Стрелци!", громогласно командова лајтнант,
Исукавши хитно сабљу своју лаку.
И, уз тежак топот чизама војничких,
Шест мрких Маџара стадоше над раку.

А, ћутање гробно обузе сву масу;
И, баш када она са ужасом виде
Шест упртих цеви, у том истом часу
Сужањ трже и копрену скиде,

И отвори очи: дан је био красан;
У провидном зраку трептала је свила;
Ваздух је мирис'о на јесењске руже;
Природа је широм тако дивна била.

Он још једном баци поглед препун жуди,
На хриди и море, што кô смарагд свија,
Па забаци главу и раздрљи груди
И узвикну: "Пуцај, живела Отаџбина!"


¹ Песма је инспирисана смрћу Онисима Поповића, борца за слободу и уједињење са Србијом, кога су аустријске власти стрељале 1914. у Сињу или Шибенику, након што је оптужен за наговарање аустроугарских војника да прелазе на српску страну...


Textual description of firstImageUrl

Божидар Ковачевић | ПУТНИК ПРОЛАЗИ

Далеко село наше у планини
Тако је расуто да ми се чини
Да не постоји
Мада тридесет димова броји...
То село тако малено
Готово нема имена
Па само Врх се зове!
И ћути као мало
Дете заспало
На облацима што под њим плове.

...Ал' ако пођеш на оне бачије,
Запитај успут дете макар чије
Ковачевића да ти каже куће,

И кад се успнеш, отри чело знојно
Па ступи у мој стари дом спокојно,
Изнеће сира и погаче вруће.

Дођи нам странче, из голема града,
Походи наше бачије и стада,
Овде те чека највиша лепота.
Textual description of firstImageUrl

Никола Шоп | КРОВ

Од таме и од чађи са погнутом стрехом,
Љуљајућ се и цвилећи шкрипи.
Нада мном је спуштен и над мојим гријехом
Сву ноћ нешто тамно с њега сипи, сипи…

Под њим се свршава мој свагдањи пут.
Под собом он један мали живот скрива.
О и сваког дана све сам више погнут.
Као да ми кров све нижи, нижи бива.

Али сваки пут у неко доба глухо
Пробуди ме кроза њ плави дах свјежине.
То кров тамни нада мном зашкрипи сухо.
И поспе ме звијездама кроз распуклине.
Textual description of firstImageUrl

Миодраг Павловић | ТРЕЋЕ СЛЕДСТВО

Видео сам јутрос
лептире орне
по балконском цвећу

И њихова смеђа крила
над жбуњем
у којем се гнезди
зрела малина

У ливадско цвеће
на рубу шуме
углавили се лептири
и преносе полен

показујући
да и они који не виде
могу да се воле
Textual description of firstImageUrl

Александар Блок | ЈЕСЕН ПОЗНА

Јесен позна. Небо се отворило,
по шумама – промаја тишине.
На обали, русалка оборила
болну главу, ту да отпочине.

Своје пруге магла ниско носи,
кô потка су у тршћаку сада.
По зеленој и дугачкој коси,
уз шуштање, жуто лишће пада.

Кроз далеке пропланке док бежи,
месец шушка и види све више –
заплетена у зеленој мрежи,
нити спава она, нити дише.

Мир без даха – чаролијом сине.
Неизрецив бол се смири њен.
А на свет се, скован од свежине,
то излио звонкоплави трен.
Textual description of firstImageUrl

Александар Блок | ВОЛИМ ТЕ, ЧУВАРУ, НЕВИДЉИВИ

Волим те, Чувару, невидљиви мој
Што си увек са мном на земљи тој.

Зато што ми сјајна ти невеста би,
И што ми одузе тајну снова сви’.

Зато што си ми сестра, невеста и моћ.
И што је наша веза и тајна и ноћ,

Зато што дуг живот имаћемо ми,
О, чак – муж и жена што смо ја и ти!

И за верност твоју, мој оков и спас.
И коб наше породице, што је изнад нас.

Зато што не волиш то што волим ја.
О бедним што бринем и што ме је стра’.

Што се не слажемо у животу свом.
Што хоћу, ал’ не смем убит руком том –

Да одмаздим млакој, мрачној хуљи тој,
Што је понижавао мене и род мој!

Што стрпа слободне у ’апсане тма,
Што мом огњу не веров да сја.

Што ми новцем хтеде купит живот вас,
Па да му будем веран као пас…

Зато што сам слаб и што је већ ту гроб,
И што ми је сваки предак био роб.

Што душу ми смрви та нежност уз плач,
Што никад да дигне ова рука мач…

Ал’ волим те и за… слабост моју сву,
И за твоју снагу и судбу ти злу.

Што је челик слио и огњева сто –
Никад нико неће раставити то!

С тобом сам гледао зору и њен сјај –
С тобом сад и амбис гледам црни тај.

И двојну заповест судбина нам сли:
Слободне смо душе! Робови смо зли!

Мируј! Одважи се. Стани. Иди ти.
Огањ или тама – шта л’ пред нама бди?

Ко виче? Ко плаче? Куд ли ће наш лет?
Зај’дно, увек зај’дно, гремо ми кроз свет!

Да л’ ћемо васкрснут? Пропаст? Ил’ умрет?
Textual description of firstImageUrl

Александар Блок | УЖАСНЕ СУ ВЕЧЕРИ

Ужасне су вечери хладне,
Ветар што дрхти од неспокоја,
И друмом узнемирујући шум
Нестварних корака без броја.

Кô сећање на болест скорашњу
Хладна је свитања пруга,
Поуздан знак да смо у власти
Нераскидивог неког круга.

Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт ПРОТИВ ЗАВОЂЕЊА

I
Не дозволите да вас заводе!
Повратка нема.
Дан је на вратима;
Можете већ осетити ноћни ветар.
Јутро више неће доћи.

II
Не дозволите да вас обмањују!
Живот је тако мали.
Пијте га наискап
Неће вам га бити доста
Кад будете морали да га оставите!

III
Не дозволите да вас заваравају утехом!
Немате сувише времена!
Препустите трулеж блаженопочившима!
Живот је највећи:
Ништа вас више не чека.

IV
Потом ништа неће доћи.
На кулук и на гладовање!
Шта вас још може уплашити?
Умрећете са свим животињама
И потом ништа неће доћи.
Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт | ПИТАЊА РАДНИКА КОЈИ ЧИТА

Ко је саградио Тебу и њених седам двери?
У књигама записана су имена краљева.
Зар су краљеви вукли камење?
А Вабилон – увек поново разорен –
Ко га је сазидао – увек наново? У каквим су кућама
Златом блештеће Лиме живели грађевинари?
Куда су пошли зидари оне вечери кад је довршен Кинески зид?
Пун је славолука велики Рим. Ко их је подигао?
Над ким су цезари славили своје тријумфе?
Зар је једино палата било у много опеваној Византији?
И у самој бајословној Атлантиди
Дозиваху оне ноћи кад ју је море прогутало
Дављеници, вриштећи, своје робове.
Млади Александар освојио је Индију,
Зар он сам?
Цезар је потукао Гале.
Није ли уз њега био бар његов кувар?
Филип Шпански плакао је горко
Кад му је потопљено бродовље. Није ли плакао још когод?
Фридрих Други победио је у Седмогодишњем рату.
Ко је још победио с њим?
На свакој страници по једна победа.
Ко је спремио гозбу у славу победе?
Сваких десет година нови великан.
Ко плаћа трошкове?
Толики извештаји.
Толика питања.
Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт | О СИРОТОМ Б. Б.

Ја, Бертолт Брехт, ја сам из црних шума.
Моја мати ме је у градове носила тмурно
док сам јој лежао у телу. И хладноћа шума
остаће у мени до смрти засигурно.

У асфалтном граду ми је дом. Од самог почетка
овакви посмртни сакраменти ми се дају:
Новине. И дуван. И ракија.
Неповерљив сам и лењ. Ипак задовољан на крају.

Пријазан сам с људима. Све што пропишу,
послушам: ставио сам на главу шешир крути.
Кажем: то су животиње које нарочито миришу,
и кажем: не мари, и сам си такав, ћути.

Пре подне покаткад ставим неколико жена
у празне столице – љуљашке да се клате
и посматрам их безбрижно, па им кажем тихо:
на мене никад не можете да рачунате.

Предвече окупљам око себе мушкарце.
Ословљавамо се са „џентлмен“ и помињемо рад.
Они држе ноге на мојим столовима
и кажу: биће све боље. А ја их не питам: кад?

Пред зору сред сивог светла пишке јеле
и њихова гамад, птице, отпочне да виче.
Тог часа некако испијам чашу у граду и бацам
пикавац и заспим немирно, јер сенка се миче.

Ми смо седели, једно лако поколење,
у кућама за које смо мислили да представљају вечност.
(Тако смо саградили дугачка здања острва Менхетн
и танке антене које Атлантско море забављају.)

Од ових градова остаће онај који ко прође кроз њих, ветар!
Кућа разведрава госта: он је празни жедно.
Ми знамо да смо само привремени
и да ће доћи за нама: ништа помена вредно.

При земљотресима, који ће доћи, надам се дозволити нећу
да ми се угаси вирџинија од горчине,
ја, Бертолт Брехт, прогнан у асфалтне градове
из црних шума у мојој мајци, пуних тмине.
Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт | ЛЕЖАЈ ЗА НОЋ

Чујем да у Њујорку
На углу 26. улице и Бродвеја
За зимских месеци свако вече стоји неки човек
И бескућницима што се ту окупљају
Прибавља лежај за ноћ обраћајући се са молбом пролазницима.

Свет због тога неће постати другачији,
Односи међу људима тиме се не поправљају,
Доба израбљивања тиме се не скраћује.
Али неколицина људи има лежај за ноћ,
Целу једну ноћ неће бити на ветру,
Снег њима намењен падаће на улицу.

Не испуштај књигу, човече који ово читаш.

Неколицина људи има лежај за ноћ,
Целу једну ноћ неће бити на ветру,
Снег њима намењен падаће на улицу.
Али свет због тога неће постати другачији,
Односи међу људима тиме се не поправљају,
Ера израбљивања тиме се не скраћује.
Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт | СИРОМАШНИЈИ ШКОЛСКИ ДРУГОВИ

Сиромашнији школски другови у својим танким капутима
Ујутро су увек каснили на час
Јер су за своје мајке разносили млеко или новине.
Наставници су им,
Корећи их, уписивали опомене.

Нису имали завежљаја са ужином. За време одмора
Писали су у свескама задатке.
То је било забрањено. Одмор је
За окрепљење и јело.

Кад нису знали Лудолфов број „пи“,
Наставници су их питали: Зашто
Не останеш у брлогу из кога долазиш?
Али то су они знали.

Сиромашнијим ученицима из предграђа
Обећавана су мања места у државној служби.
Због тога су у зноју лица свога бубали садржину
Половних књига које су купили,
Научили да наставницима лижу ципеле и да
Презиру рођену мајку.

Скромна места сиромашнијих ученика из предграђа
Лежала су испод земље. Њихове канцеларијске столице
Нису имале седишта. Њихови видици
Допирали су до корења кратких биљака. Зашто су их терали
Да уче грчку граматику и Цезарове војне походе,
Формулу сулфата и број „пи“?
У фландријским заједничким гробовима за које су били предодређени
Шта им је требало друго до
Мало креча?
Textual description of firstImageUrl

Бертолт Брехт | ПОХВАЛА РЕВОЛУЦИОНАРУ

Кад се појача тлачење
Многи се обесхрабре.
Но његова храброст јача.
Он организује своју борбу
За пару наднице, за воду за чај
И за власт у земљи.
Он пита власништво:
Одакле си?
Он пита назоре:
Коме користите?
Тамо где се увиек ћути –
Он ће говорити.
Тамо где влада тлачење а говоре о судбини,
Он ће споменути имена.
Где он седне за сто –
За сто седа незадовољство,
Јело постаје лоше
И пада у очи да је соба мала.
Тамо где га отерају –
Одлази побуна, а одакле је отеран –
Немир ипак остаје.
Textual description of firstImageUrl

Растко Петровић | НОЋ ПАРИЗА

(Са последњег снимка материног)

Да ли мој отац према
да ли мој отац према теби, мајко, беше звер
та најдивљија, најдивнија, што је човек?
Мајко, отац мој беше ли звер
Крај тебе, ил' само историчар:
јер и сâм ја звер?
Нашто ми сав овај живот и пролазна му чар,
Мајко, ако и ти - моја колевко - не беше звер!
Е добро, а те очи са слике твоје на самрти,
ужасно што пате: никад их се нећу моћи ослободити!
никаквом их неукротљивошћу моћи нећу застрти.
Није ли и твој живот био животињски:
једном фаталношћу ћу у ужасу страшном умрети!
Ту тај бол без смисла свег меса, твојих руку, главе!
Никада, о никада!, нећу издвојити кошмаре од јаве!
Никада! Ужас: ако је мени оваквом апокалипса порекло!
О, хоћу да знам колико је за мном тад крви истекло...
Никада! Зашто ме никада ниси ишопала,
да се једна љубичаста модрица
на мом дечачком дебелом месу расцветала?
Та опекотина, тај отисак ти руке ми драг
и данас би ми ево био траг,
До колевке ми пуне крви,
До порекла ми твога меса
само не ове очи, не ове очи патње. Гле, беса!
Материце, ја бих да здерем са тебе ту патњу!

Париз, 1922
Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта