logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Иван В. Лалић – ФРАГМЕНТ

Делимично по Пиндару

Лепота која твори све сласти смртницима
Истину ће да твори од оног што је лажно —
Само будућност може поуздан бити сведок.
А о боговима, богами, само добро:
Истина ту је излишна, сумњива, опасна чак.
Зато и певам то лето нејасних богова пуно,
Метафорама га китим и позлату му стављам
Од истањених речи. А болесно је лето,
И болесно је море и ваздух што га дишем,
Бушан је плашт планете. Свеједно, певам лепоту
По сећању и можда по некој инерцији, што је
Сећању сестра близанка; обману дакле певам
у некој упорној нади да ће будућност једном
Посведочити да је обмана била битна
У свету сувише стварном, а да би истинит био,
У свету сувише лепом, а да би био стваран.

(9. VI 1989)
slike pesnika

Милосав Тешић – ИМА НЕКА ВАСИОНА

Јер, ипак, "има нека васиона",
што каза сељак, осушен и спечен.
У ритму бића окреће се она,
по кршу врља; тек у час ће речен,
кад тела зађу, кад се смори туча,
да пукне зрном, да се разобруча.

Јер, ипак, "има нека васиона",
што каза онај јагањце што пасе. —
Раздвоји склоп јој, Милости и Спасе,
да махне, широм, вратима четворма.
Овако шта ће јадник сиромашак:
да слуша облак како коми грашак? —
а ипак, "има нека васиона".

(Најлепше песме, Просвета, Беогрд, 2002)
slike pesnika

Милан Ћурчин – ПОСЛЕ СВЕГА

У мојој соби има мртво нешто.
Ма куд упорно да упирем зене,
Ма у што за час да утонем вешто, —
Оно је увек негде близу мене.

Када ми знанци сврате, код свих редом
Мени се чини, докле их испраћам,
Да сажаљивим мотре ме погледом.
И тад се с тежим срцем натраг враћам;

Не хотећ' каткад за главу се машим:
Образи још су свежи и румени.
Што се све више мисли своје плашим,
Да није нешто умрло у мени?

slike pesnika

Јован Јовановић Змај – КАМАТНИК

(Уз слику)

Саплетена мрежа тако вешто, кобно;
У среди жмирка једно лице злобно,
Са којег су спале човечанске црте,
Јер хладне гује по њима се врте;
Кô гладну хијену да лешином дражиш...
И од тог мораш помоћи да тражиш!
Мука ти додија па полетиш мрежи,
И у томе зверу мислиш наћи брата!
— „Имаш ли срца!“ — Он се накостреши.
„Шта ће ми срце? — Мени треба злата!“

Е сад си скучен, не знаш ни сам како.
Ал’ ове канџе не пуштају лако.
Тешко си теби у његовој власти
И свакој жртви каматничке страсти!
Јер ова авет, овај вампир бледи
Не пушта никог док га не исцеди.
Он мреже стеже, жртве му се гуше;
Њему се мили кад те несвест хвата;
Залуд га питаш: — „Та имаш ли душе?“
— „Шта ће ми душа? Мени треба злата!“

Што се већма силиш, горе ћеш се сплести.
А крајни очај куд ће те одвести?
Можда ћеш заслепит’ па учинит’ — јао!
Ох, многи је тако у грехове пао!
А његова зверска не гаси се жеђа, —
Сад ти већем дере и кожу са леђа.
Жена ти клекла пред душмана твога,
Лелечу ти деца код његових врата;
Залуд га преклињу: „Ох, имаш ли Бога!“
— „Шта ће ми Бога? — Мени треба злата!“

(1881)
slike pesnika

Бранко Радичевић – МОЈЕ СУНЦЕ

На небу ми једно сунце сјаје,
Дању сјаје, а ноћу залази,
Ти си, отац, моје друго сунце,
Које мени никад не залази.
Некада сам имô јоште једно,
Зрак је његов већ одавно седнô,
Мајци срце у груди не бије,
Тавна земља њу одавна крије,
Ти и братац, то је сада све
Штоно оста срцу мом од пре.
О, моје срце певањем се жари,
И теби мисли с тим да благодари;
О не мож' бити, не мож' никад ово,
Јер слабачко је врло пева слово.
Твоја добра, као сунца свет,
Моји певи, кâ мирисни цвет;
Сунце сјаје, сунце живот шаље,
Цветак мири, али ништа даље.

3/7. 1844.
slike pesnika

Бранко Радичевић – ПУТНИК И ТИЦА

Дивно гора листа,
Дивно сунце сија,
Дивно река чиста
Зраке му одбија.

А на реци ледној
Дивне липе стоје,
А на липи једној
Дивно тица поје.

Јоште путник туда
Ногом лаком оди,
Стазица кривуда,
Поред липе води:

„Ој тиче умилно,
Што на грани стојиш,
Окле тако силно
Срце мени својиш?

Да ли одозгоре
С неба амо дође,
Да ли мимо дворе
Моје миле прође?

Ваљда моју милу
Виде превесела,
Па би мени силу
Говорити тела,

Али не знаш, мила,
Шта пре од милоте,
Јер си тако сила
Видела красоте.

Ти јој лице бело
Виде и румено,
И још вито тело
И то око њено.

Очи јој вељау
Да менека чека,
И да је у страу
За мене далека.

И сузе је лило
Драго у самоћи:
„О ти вишња сило,
Кад ћеш ми помоћи!“

Тако путник туди
Тици малој збори,
По млади му груди
Силан пламен гори,

Пламен, пламен свети —
Путник сузе рони,
Тици да полети
Пламен њега гони.

Скочи лаком ногом,
А тичица прну,
„Збогом, тицо, збогом!“
Он се стази врну.

„Стазо вита, нес' ме
Преко они гора,
Па сретна однес' ме
Сред милога двора.

Нес' ме драгу моме
Да више не тужи,
Да сузно за мноме
Лица свог не ружи.“

(1843, 21. нов.)
slike pesnika

Бранко Радичевић – МИНИ КАРАЏИЋ

(у споменицу)

Певам дању, певам ноћу,
Певам, селе, што год хоћу;
И што хоћу, то и могу,
Само једно још не могу:
Да запевам гласовито,
Гласовито, силовито,
Да те дигнем са земљице,
Да те метнем међ' звездице.
Кад си звезда, селе моја,
Да си међу звездицама,
Међу својим, селе моја,
Милим сестрицама.


slike pesnika

Бранко Радичевић – ПУТНИК НА УРАНКУ

Tама долом, тама гором,
Наоколо све почива,
Само вода са жубором
Са камена што се слива,

Само што се кашто петли,
Само клепка што се чује,
Само с' онде малко светли,
Јер се данак приближује.

Бела зора већ је туна,
Јоште путник један — глај!
Поред стене, поред жбуна
На врлетни стиже крај.

Како стиже, сунце грану,
Светли с' гора и долина,
А путнику душа плану,
Па закликта од милина:

„Ој сунашце што разгониш
Пусте ноћи силне таме,
Ој ти небо штоно рониш
Росне своје сузе на ме,

Ој ти горо штоно гајиш
Миле песме, миле тице,
Ој ливадо што се сјајиш
Пуна росе и травице —

Доло, стадо, јањци драги,
Вруло, цвеће мирисаво,
Мили ветре, ветре благи,
Ој изворе, здраво, здраво!

Здраво и ти, момо, туди,
Да дивна си, селе пуста,
Оди амо, од' на груди,
Да т' пољуби браца уста.“

(1843, нов.)
slike pesnika

Бранко Радичевић – МОЛИТВА

Mесец јасни, звезда јато,
И сунашце умиљато,
Зору што нам небо шара,
А и муњу што га пара,
И ту силну грома буку,
И олује страшну фуку
Ти сатвори, вељи Боже,
Ко овако јоште може!

Цвеће љупко и долину,
Стадо, врело и планину,
Тију реку, силно море,
И под небом орла горе,
И над орлом шарну дугу,
И славуја у том лугу,
И још његов глас умилни
Ти сатвори, Боже силни.

Осим другог овде свега
Мене створи из ничега,
Дуом својим ти подуну,
У менека душу суну;

Па ми, Боже, јоште таде
И у душу нешто даде,
Та и моја песма ова,
И њу мени ти дарова.

Фала, Боже, на дар ови,
О помози, благосови,
Да ми како с права пута
Душа млада не залута!
(1844, на Ускрс)

slike pesnika

Бранко Радичевић – ДРАГИ

Петли поју, ето зоре,
Збогом, драга, ја одлазим,
Туђе доле, туђе горе
Ваља мени да полазим,
Та за лето, за читаво
Одо, злато, остај здраво!

„О мани се туђа света,
Код куће је, веруј, боље,
Ман' се, драги, пута клета,
Ман' се зноја и невоље,
Ох кад сунце летно плане,
Оће јунак да сустане.“

Гором ладни ветри пире,
Па знојаво ладе чело,
Из камена вода вире,
Ладна вода крепи тело,
А кад легнем, густе гране
Од сунчане јаре бране.

„Но кад вијар страшно дуне,
Небом тресну плаи громи,
Кад из неба киша груне,
Врело надме, мост поломи,
Нигде стана, вода свуда,
Куд ћеш онда, драги, куда?“

Нека пљуска, нека воде,
Нека грома и ветрине,
Гора има красне згоде,
Има стене и пећине,
Ту ћу, мила, да се скријем,
Па олуји да се смијем.

„Ал' тек што ти нога крочи
Да униђе у пећину,
Ал' на сусрет звер ти скочи,
Гладна зверка на те зину,
Немој, драги, немој ићи,
Лоша коб те може стићи.“

Прођи ме се, тако т' Бога,
Сунце моје, душо мила,
Док је мене мача мога,
Младе крвце док по жила,
У пакô би јунак сишô
Па весео ван изишô.

„Но кад прође летни пламен,
Мраз кад земљу стегне љути,
Пуца дрво, пуца камен,
Кад западну пусти пути,
Када страшни нагну смети,
Чим ћеш њима одолети?“

Док је срца веселога,
Док је зеке виловита,
Док је Бога силенога
Што се громом амо ита,
Залуду се смете сили,
Кад ће Боже да закрили.

„Дакле иде сунце моје,
Оће дакле да се скрије,
Гледни, драги, злато своје
Гледни срце како бије,
О моме могу ми т' отети,
Ја ћу дане своје клети.“

Красни мома има доста,
Кô ти нигде и никада,
Код тебе ми срце оста,
Зато с' прођи свега јада,
Збогом, драга, руку на,
Верна буди кâно ја.

Оде лето и омара,
Лишће жути, пада магла,
Север душе, лист обара,
Већ и зима силно нагла.

Ал' и зима оде љута,
Смеју с' доли и планине,
А наш путник јоште лута
Тамо, амо по туђине.

„Ој стазице, кад ћеш витка
Да се дома мени винеш,
Ој сунашце мога житка,
Кад ћеш опет да ми синеш!“

Тако путник тужи, поје,
Па горицом даље ити,
Ал' крај пута двори стоје,
двори једни поносити.

Ити путник, нуто среће!
Већ да прође поред двора,
Кад ал' озго красно цвеће
Сави с' на њ'га са прозора.

Диже главу он високо
Па девојче спази тамо,
Дивно чедо милооко
Проговара: „Оди амо.“

„Секо, селе, дивна ли си,
Око твоје красно ли је,
Ал' за мене, душо, ниси,
Кад за другом срце бије.“

Ево сада годиница
Откако му не глам лица,
И нојца се веће спрема,
Њега јоште овде нема,

Низа лице роним сузе, —
Да л' га, Боже, себи узе?
Да ли њега жеца љута
Сред врелога згуби пута?

Еда ли га валовита
Бурна вода де занела?
Еда ли је громовита
Удрила га дегод стрела?

Да ли су ми де сметови
Драго моје завејали?
Да ли су му де зверови
Младо тело покидали?

Бело грло штоно грли,
Бело лице штоно љуби,
Све су можда, све потрли,
А са своји страшни зуби.

Али можда здрав он ода,
Можда другу сада вода,
Сузе моје, тешке сузе,
Драги другу можда узе!

Сузе моје, вељи јаде,
Другу грли драги саде,
Другу стиска он на груди,
А ја сама, сама туди!

Усред мора гле врлетак,
Онде самцит један цветак,
Наоколо морске пене,
Нема друга, па он вене.

Тако и ја друга свога
Немам овде миленога,
Тако и ја тужим, венем,
Па да завек скоро тренем.

Ал' каки се пра то диже,
Каки коњик пред двор стиже?
С коња сјаа — шкрипе врата —
Помоз' Боже, ето злата!

(1843, 25. дек.)
slike pesnika

Бранко Радичевић – РАНЕ

I
Мајка преде танку жицу,
А синчић пред њоме
Седи мали, држи тицу
Па се игра њоме.

„Гледај крило, мајко мила,
Гле шарени реп!
Како га је раширила!
О како је леп!“

Рече дете, па упусти,
Утече му тица лепа,
А мачка се за њом спусти
Па је за врат јадну шчепа.

„Јао мамо, удави је,
Однесе ми тицу, јао!
Не дај, мамо, да поије,
Не дај, мамо, јао, јао!“

Ето лежи несретница,
Баш ни трага од живота:
„Моја тица, моја тица!
О сирота, о сирота!“

Дете тужно закопава
Тицу своју под земљицу,
Па са њоме затрпава
И сву своју бољетицу.

II
Дан све данка, светац свеца,
А недеља недељицу,
Месец гони све месеца,
А година годиницу.

Године су нагариле
Мрком дете наусницом,
И слабачко осилиле
Снажним плећем И мишицом,

Ал' је дивно нарастао
Кô да ниче у борику,
И девојче још нашао,
Белу вилу у облику.

Он је грли млађан жарко,
Он је стиска уза себе:
„Мила моја, сунце јарко,
Благо мени поред тебе!“

Ал' му ево боно паде
Уједанпут чедо красно,
Боно паде, не устаде —
Зађе њему сунце јасно.

Ала јадан чупа косе,
Грува своје младе груди,
Ветри вапај његов носе,
Оће скоро да полуди.

Тужан иде он на гроба
Де почива њему мила,
Сваки данак дуго доба
Сузā онде лије сила.

Али није све до гроба
Око суза пролевало,
Јер и њи је благо доба
Једанпута убрисало.

III
Опет гоне данци дане,
И године годинице,
Беле њему косе вране,
Бразде њему глатко лице.

Ал' опет је превесело
Вавек њему чарно око,
Опет носи ведро чело
Као младић он високо:

Та он има красна сина,
Па га гледа пун радости
Па се сећа сви милина
Што имаде у младости.

Ал' једанпут данак свану,
А он сина нађе ладна:
„Па зар и ту грдну рану,
Мога јада смрти гладна!“

Вели јад је њега стискô,
Замути се њему око,
Главу носи од сад ниско
Рањен' отац предубоко.

Тешку ову бољетицу
Није јадан преболео,
У ледну је њу гробницу
Са собоме он однео.

(1844, 12. дек.)
slike pesnika

Бранко Радичевић – ВРАГОЛИЈЕ

Момак иде враголан,
По гори се шири,
Леп је кâно лепи дан
Што кроз гору вири.

А са горе крај потока
Стазица се дала,
Једна мома милоока
Ту је рубље прала.

Ал' кад смотри враголана,
Повикала сека:
"Ој стазице, ој танана,
Донес' га менека!"

Викну мома, па ти брже
За жбун један зађе,
А момак се чисто трже
И чудо га снађе:

"Јао мене, и до сада
Шета ја по горе,
Али не чу још никада
Да славуји зборе."

Тако рече момак туна,
Па с' млађан зауја
Да он види иза жбуна
Тог чудног славуја.

Ал' и мома из заседе
Поскочила ома —
Бежи, селе — ето беде —
Бежи мајци дома!

Бежи мома, ману рубље,
Бежи л' дому своме?
Све у гору бежи дубље,
А момак за њоме.

Бежи мома, до колена
Ноне јој се беле,
Беле ноне до колена
Момка су занеле:

"Та да имаш крило лако
Да прнеш облаку,
Не би мене, чедо, јако
Утекла јунаку."

Па се млађан за њом стисну,
Довати је саде;
"Јао мене!" она врисну
Па под липу паде.

О да чудна ваљушкања
По зеленој трави,
О да чудна љуљушкања,
Да т' подиђу мрави!

Лаки ветрић осмену се,
Листак лиска дирну,
Бели данак покрену се
Па кроз липу вирну.

Липа брсне гране шири,
Шапће дану сјајну:
Вири, дане сјајни, вири,
Али чувај тајну.

(1843, 6. дек.)
slike pesnika

Бранко Радичевић – РИБАРЧЕТА САН

Облак небо не покрива,
Река с' бистра плави,
А рибарче у чуну снива
Јасно кô на јави.

Он је бац'јо удичицу,
Рибицу је стекô,
Метô ју на жеравицу,
Па је тако пекô.

„Жеравицо, де се труди,
Немој тако споро.“
Рибица му веће руди,
Готова је скоро.

Красно мирис од ње веје,
Већ му је печена;
Срце му с' у груди смеје.
„Амо ти милена.“

„Доле сад ћемо ми сести,
Ал' ће да се слади!
Морô би те, рибо, јести,
Мада немам глади.“

Веће руку с рибом диже,
Да принесе к усти,
Прском вода у чун стиже —
Оде санак пусти!
slike pesnika

Бранко Радичевић – ДЕВОЈКА НА СТУДЕНЦУ

Кад сам синоћ овде била
И водице заитила,
Дође момче црна ока
На коњицу лака скока,
Поздрави ме, зборит оде:
"Дајде, селе, мало воде!"
Ове речи — слатке стреле —
Минуше ми груди беле,
Скочи млада, њему стиго,
Диго крчаг, руку диго,
Рука дркта — крчаг доле —
Оде на две — на три поле.
Још од њега леже црепи,
Али де је онај лепи?
Кад би сада опет дошô,
Ма и овај други прошô!

(1843, јул)
slike pesnika

Федерико Гарсија Лорка – ПЕСМА ДАНУ КОЈИ ОДЛАЗИ

Како ми је тешко
да те пустим да одеш, дане!
Одлазиш пун мене
а кад се враћаш, не познајеш ме.
Како ми је тешко
оставити на твојим грудима
могућа остварења
немогућих минута.

У предвечерје
Персеј ти кује окове.
Ти бежиш на брег
рањавајући ноге.
Не могу те привући више
ни моје тело, ни мој плач,
ни реке крај којих сниваш
свој златни поподневни сан.

Са истока на запад
носим твоју округлу светлост.
Твоју велику светлост што држи
моју душу у непрекидној напетости.
Са истока на запад…
Како ми је тешко да те носим
са твојим птицама
и твојим рукама од ветра!
slike pesnika

Владислав Петковић Дис – МИ ЧЕКАМО ЦАРА

Понели смо у рат своја срца мушка,
Сузе седе косе, загрљај девојке,
Осмех деце своје и сан што их љушка,
И веру у Бога, пушке и тробојке.

Знајућ ко нас зове, и зашта, и куда,
Научисмо брзо како да се гине:
Из борбе у борбу, са победом свуда,
Ми смо нашли земље старе царевине.

Обишли смо места световна и света,
Развалине славе, изворе јаука
И домове, камо страх једино цвета;
С буктињом слободе прогнасмо баука.

Загрлисмо Србе с Косова и Скопља,
Велеса, Прилепа, Битоља и Дебра;
Оживесмо прошлост, мачеве и копља,
И круне и митре и побожног себра.

Дан божији опет земљу плача виде.
Ал' нам дође жао те гробнице мрака,
Те судбине, с које полумесец иде,
Што ће сад друмови пожелет Турака.

И пођосмо даље, у крајеве нове,
Кроз дубодолине и висове гора,
Да наше орлове и наше топове
Пренесемо смело до сињега мора.

Ал' кад освојисмо обалу Јадрана,
С ужасом нам трубе знак повратка даше:
И ми остависмо крв из својих рана,
И наше заклетве, и гробове наше.

И гле! сви гробови испратише живе!
Њина мртва уста још су могла рећи:
“Ми чекамо цара крај пучине сиве,
Да би могли мирно тада у гроб лећи.”
slike pesnika

Војислав Илић – У ТЕШКОМ ЧАСУ

У тешком часу болести и туге
ја бацам поглед у минуло доба,
и питам савест: је ли мирна она
пред вечним мраком отворена гроба?

Могући пламен племенитих страсти
коме је богу на жртвеник дала?
Је л' жива вера, је ли пала нада
у мору људских клевета и зала?

А савест мени: "Не плашим се смрти,
ја мирно идем у пределе мрака:
жива је вера у општега оца,
и нада моја силна је и јака.

За љубав мира ближњих око тебе,
мирна и строга, из твојих сам груди
небеску твоју љубав одагнала,
не траЖећ хвале од ближњих, од људи.

Убијен тугом кад си готов био
проклети вољу промисла и моју,
ја сам мудрошћу окрепити знала
за нове жртве болну душу твоју.

И ти си онда, сузом обливене,
љубави рајској своје жице дао...
Певô си љубав чисту и невину,
мада си у њој само тугу знао!

Ја сам у срцу подстицала твоме
божански огањ, који душу грије –
венац те зато није украшавô,
ал' те ни подсмех колебао није.

Тирани нису твоје хвале чули,
а сатрапима си пљунуо у лице,
спокојан буди ако самрт хтедне
на лири твојој да покида жице.

Дух твоје драге међ' звездама горе,
кад оставите прах свој у долини,
са духом твојим стопиће се благо,
ко један уздах, као звук једини."

(1887)
slike pesnika

Војислав Илић – ДУХ ПРОШЛОСТИ

Са старих руина, кад поноћ царује свуди,
Диже се прошлости дух. Озарен буктињом славе,
Он тајом жуди, ил' кроз ноћ суморно блуди,
Кô бледи призрак умрлих снова и јаве...

И тихом песмом, и благим небеским гласом,
Он с тугом буди прошлости давно време;
И смерне звезде трепере чудним красом,
Док песма тоне у бескраје неме...

Све стрепи, слуша... И пастир иза сна се буди,
Па сву ноћ прати суморне ове гласе,
И залуд одзив чека - већ плава зорица руди,
И бледа кандила ноћи на плавом небу се гасе...

1882.
slike pesnika

Светолик Станковић – СРБИЈО

Србијо наша несрећна и све мања,
Чије грехове, негрешна, испашташ?
Чије те клетве сустопице прате?
Зашто ти убише небо, ранише земљу?

Србијо! Зашто се недостојна деца одбише
Од твојих милостивих и светих груди?
Полакомише се за лажним, туђинским
Препуним отрвова, жучи, лажи и мржње

Непрестано, дању и ноћу, бљују их на тебе
Заблудела деца твоја пљују вазда и грозно
На млеко којим си их задојила, на хлеб твој
Кукавно се сагињући пред злом свеколиким

Не бојим се ала и врана слетелих са стране
Брину ме твоји све црњи гавранови гладни
Лешинари који ти утробу немилице кидају
Наслађују се твојим мукама и несрећама

Ликују над твојим боловима и поразима
Преко тебе распете, жуде за својом срећом
slike pesnika

Светолик Станковић – ВЕТАР У НОЋИ

Кроз отворен прозор
У собу нахрупи небо
Црни хлеб на столу
Смех празних зидова

Гугутке на липама
Посејале измет по колима
Ситни гњецави метеори
Залутали са зелених
Галаксија лишћа у априлу

Издалека, позив пријатеља
Најновије вести из лудила
Приспелог из васионе
Силама бескрајним, незнаним

Ни почетка, свих почетака
Мегаполиси кључају као
Казани на дну пакла
За грешнике!
За људски род!

Каква божанствена музика
У завијању ветра кроз ноћ
slike pesnika

Светолик Станковић – ТРАГ

У шетњи поред реке
Сретох сунце давнога лета.
Није ме препознало.
Угледах лице бола,
Док прелази улицу.
Маше ми, препознало ме.
Насмејано небо жали се
Отежалом септембру,
Што не умем да насликам
Све његове валере.
Распевана шева у високом узлету,
Жури да објасни,
Моје слепило за боје,
Мирне јесени пожутеле
Од давних успомена.
Живот!
То је само краткотрајни
Траг метеора на ведром небу
slike pesnika

Светолик Станковић – ОТВОРЕН ПРОЗОР

Кроз отворен прозор
Небо нахрупи у собу
Црни хлеб на столу
Смех празних зидова

Гугутке на липама
Посејале део себе
По паркираним колима
Ситни гњецави метеори

Попадали са зелених
Галаксија лишћа у априлу

Издалека позив пријатеља
Најављује вести из лудила
Приспелог из васионе
Силама бескрајним, злим

Ни почетка, свих почетака
Мегаполиси кључају усијани
Врелији од казана у паклу
У њима грешници, људски род

Каква божанствена музика
"У завијању јесењег ветра"
Несрећна добричина Пушкин
Промиче поред отвореног прозора
slike pesnika

Светолик Станковић – МОЈА СРБИЈА

Моја Србија, то су она снена јутра давних лета
Кад мајка доноси пуно крило јабука, петровача.
Моја Србија, то је јутарња роса на цвећу и трави
По којој газимо босим ногама, радосни, насмејани.

Моја Србија, то су расцветале трешње и перуника
Оштри звон мотике о стврднуту земљу, хранитељку.
Моја Србија, то су снопови жита око стожера на гумну
Тешки волови који газе по њима, почињње вршидба.

Моја Србија, то је хлеб наш насушни од новога жита
Рукама жуљевитим створен, знојем и сузама умешен.
Моја Србија, то је мирис старе школе и штампарске боје
У јесен пуну књига, сунца, дугих сенки и дарова земље.

Моја Србија, то су учитељи, млади, лепи и несрећни
Прогоњени од друга из среза, којем су се замерили.
Подсмевали се његовим шупљим фразама и паролама
У времену кад се паролама није смело подсмевати.

Моја Србија, то је млада комшиница природна лепота,
Украс и понос нашега краја, лепша од језера и планина.
Моја Србија, то је звоњава са цркве, уочи Ивањдана,
Биљобера, пуног звонкога смеха девојака и младих жена.

Моја Србија, то су плави виногради отежали од грожђа
И орао што слободно кружи далеко на високом небу.
Моја Србија, то је тихо гргољави поток између брегова,
Са којег пијем воду, расхлађујем се и сањам далеке снове.

Моја Србија, то је умилни звук меденице у предвечерје,
Мужа оваца и крава, снажни млазеви топлога млека.
Моја Србија, то је порезник који изводи краву из штале
Због неплаћеног пореза, и плач мајке поред огњишта.

Моја Србија, то су псовке оца упућене држави која узима
Сељаку хранитељку, узданицу и ортаку на њиви, у шуми.
Моја Србија, то су приче стараца о минулим временима
Ратовима, страдањима и смрти која нас стално походи.

Моја је Србија гробље њених најоданијих синова и кћери
Њихове су кости вредније од свакога злата, сваке руде.
Моја Србија је нећу, не пристајем да ме гази олош свака,
Никада није посегнула за туђим, никада није тлачила.

Ви, који бисте да ми промените свест, да ми избришете
Историју, традицију, баците под ваше охоле чизметине
Моју веру православну, отмете храмове и светог Саву
Залуду вам посао. Не постоји таква Србија. Неће је бити…
slike pesnika

Светолик Станковић – СПАВАЧИ

Мојој генерацији

Спавали смо, а да то нисмо ни знали.
Сањали смо лажне снове, приморани.
Неки међу нама будише се понекад,
Поново смо их брзо успављивали.

Уместо пилула за спавање имали смо
Новине, радио и телевизју, са музиком.
И дуге, дуге дискусије плаћених лажова.
Нисмо штедели громке аплаузе, у хору.

Пробуђени заспаше дубоком омамом.
Многи се никада више не пробудише.
На радост стражара што бдију у ноћи,
Над нашим сновима, да буду ружичасти.

Дође време буђења, пуно мамурлука.
Месец бејаше пао иза далеких гора.
Сунце је каснило, залутало на свом путу.
Око нас хаос спавача, уснулих давно.

Бујице са гора и планина пожурише,
Да наше Аугијеве штале доведу у ред.
Ветрови са далеких мора успротивише се.
Злогука птица у ноћи певаше, “касно је, касно”.
slike pesnika

Светолик Станковић – ТЕРОР РЕЧИ

Речи су им празне као јесења трулеж.
Зазвоне накратко у празним главама.
Као звон меденице на овну предводнику.
Осећам, нису њихове, туђе су то речи.

Хтели би да им верујемо без поговора,
Да су настале дубоко у њима, укорењене.
Играју се непрестано овешталим темама,
Пресипају из шупљег у празно, и све тако,

Из дана у дан, из године у годину, краду.
Наше време, оно мало сунца и снова у нама.
Клизе нам животи као песак међу прстима,
Сиво, суморно, бесплодно, са страховима.

Хоћу да побегнем од безхлебног млива речи,
Не дају ми, бацају ми га у очи чим се пробудим.
Уместо доручка нуде ми своје бајате пелин приче,
За ручак и вечеру на трпези исте су им ђаконије.

Из недођије пусте, издалека, засипају слапови
Лажи, превара, горких и тупих као дрвени маљ.
Без срца и ума, болесне подсвести, трују нас.
Речима нам опустошише душе, убише радости.

Укинуше нам право на осмех. Убише нам наду.
"Србима нећемо дозволити да се смеју".
Злочин над злочинима, остаде без сваке казне.
Смерно призивамо Бога, пред безбожницима.

Земља се невољно њише на небеском путу,
Далеке звезде очијукају са пијаним песницима.
Речи, несувисле и празне, речи тупе и лажне,
Спремају други потоп, без наде на барку и Ноја.
slike pesnika

Светолик Станковић – БОРА

Бори Здравковићу

На вечерњем небу изнад уснулог града
Блистава, сјаји једна звезда више
Ваздигао се песник високо, до вечности
Добричина, душа мека, људина
Шта да вам кажем, нема збора
Није више таквих кô што бејаше
Професор, поета, Здравковић Бора
Улице града остадоше тужније
Не мери их лаганим ходом боем
Стихотворац златастих јесени
За које мисли да нису његове
Осамљен, бременит временом
Шапуће нујно, "Туђе су то јесени"
Што тако мучно самују у мени
Кафане су празније и немуште
Без његових мудрих досетки
Казаних уз горку резигнацију
Над чашом пунијом чемера него пића
Ми, који учисмо од њега поезију
И како се испијају чаше горчине
Остадосма само бедни аматери
У тешком првом, и другом занату
Далеко иза њега, нема више збора
Један, јединствен и недостижан
Бејаше и остаде, боем и људина
Тихи човек, узор песник, Здравковић Бора.
slike pesnika

Светолик Станковић – QUO VADIS СВЕТЕ

Милету Ристовићу, песнику и математичару

Са свих страна тупо звуче празне речи
Излегле се црне птице из празних глава
Залутала на свом путу, разбољена јечи
Планета наша, са висока, лепа и плава

Гује, акрепи, гмазови и аждахе стоглаве
Дању, ноћу, годинама сустопице је прате
Таласи усудни стреме да нас све поплаве
Поразе своје Годзиле би да опет наплате

Свијет је овај без кормирала, брод лудака
Мудраци се склонили, у страху заћутали
Збогом, збогом, виче разум и памет свака
Ништавни духом на погрешна места залутали

Шупље фразе, опсене, и труле неслане лажи
Запљускују свет у свакоме трену, са вих страна
Устукнуо разум, овде нема више шта да тражи
Пред терором лажи из новина и те-ве екрана

Давос елита, све под собом чизметином хара
Издвојена изнад људи, не признаје чак ни Бога
Изгубила меру, остала без људскога кантара
Граби немилице све за себе, ништа за другога

Без морала и стида, лишени свакога срама
Ваљају се у густоме блату свога неморала
Изгубили компас, свет им је слика без рама
Људи им мање вредни од шкољки и корала

Гојазни од злочна и грехова, пуни скандала
Не виде, не чују и не хају за глас што се диже
Хуче улице, огромне реке у пролеће надошле
Са дна, свакога часа све крвавији талас стиже

Снажан, одлучан да све пред собом збрише
Враћа вам слике за које мишљасте да су прошле
Дајте ваздуха, под вашом се чизмом тешко дише
Готова је ташта игра, кочије су низбрдицом пошле
slike pesnika

Светолик Станковић – ОЈ, СРБИЈО НА МУКАМА

Видиш ли Србијо да тавориш мучне, неизвесне дане
Докле ће на тебе кидисати белосветске але и вране
Непрестано предеш приче о великој, славној прошлости
И окрећеш главу од, лажима прекривеној, стварности

Зар не видиш да се опет на високо подигоше сутерени
Са већ нам знаним знамењима, црним, жутим и црвеним
Помешани у твом лонцу помрчине, да их народ лакше свари
Пришипетље, незналице, камелеони, апсурдне чине ствари

Србијо, лажу те сви што ти се гласно куну, за спасиоце нуде
Похлепни и саможиви, ни брига их није како ће теби да буде
Прихвати своју децу, која ти све дају, одбаци лаже и пралаже
Ослони се на умне и часне који много вреде, а тако мало траже

Има ли таквих, где да их нађем, питаш се у чуду, готово без наде
Има их има, са олимпијада доносе злато, оне умне главе младе
Само напред, смогни снаге, закорачи храбро, схвати задњи је час
У њима, само у њима будућност је твоја, у њима једини је спас
slike pesnika

Светолик Станковић – ИСПОВЕСТ ЛАЗЕ КОСТИЋА

Не!
Не бејаше то љубав.
Није то била похлепа плоти,
Била је само преголема мука.
Којој су корени дубоко у нама.
Бејаше само снажни занос духа,
Којег неуки именују словом љубави.
Љубав је пожуда, страст, ил’ нешто слично,
Што човека грешног може да баци ниско.
А, ја сам волео њу, искрено и чисто.
Све што је њено, ил’ на њу само личи,
Било ми је одвећ драго, срцу блиско.
Њеним се осмехом и гласом небо дичи!
Невино, невино све било је међу нама,
Од трена сусрета нашега, првога дана,
До јутра злокобног, кад све прекри тама.

За наше гледање вечни закон не важи.
Ту страсти устукну, а плот ништа не тражи.
Но само дух, етеричност и сневања чиста,
Само лепота, занос узвишени к’о звезда блиста.
Ал’ црни ми гласи пресекоше дах, следише груди,
Обезнањен, с ума сишав, ридао сам на сав глас.
Потавне небо, замукоше птице, не миле ми се људи,
Без ње ни мене нема, ходам мртав, изгубљен вас.
Ничега нема, пустош и студ свуда су око мене
У сновима живим, на јави сним, дан ми је бескрај.
Ноћима походе ме гласови, усне и очи њене,
Гледам их невино к’о некада, не поимам крај.

Не желим стварност где ње није,
У којој се сан са јавом на смрт бије.
Нема таме, нема мрака који може да је скрије.

Како онда, тако навек, нашу тајну људи само слуте,
SANTA MARIA DELLA SALUTE!

slike pesnika

Светолик Станковић – СТРАНЦИ

Не знам када
И где смо се срели
Мој живот и ја
Рекао бих
Стари смо знанци
А све више
Један другом
Постајемо странци

Пловим кроз дубине
Сопства
На таласима Моцарта
Кроз даљине
Врелих лета
Топлих киша
Зрелог жита
Које плеше
Разигране јулске
Валцере црвених
Булки
У загрљају топлих
Ветрова

И ево, ово јутро
Са бисерјем росе
Са сањивом маглом
Понад троме Мораве
Отићи ће заувек
Куда?
Ко то може знати?

Биће још роса
Биће још магли
Али никада више
Овога јутра
Што клизи
Као зрно песка
У клепсидри

Осећам
Ја и мој живот
Иако давни знанци
Све више
Један другом
Постајемо странци
slike pesnika

Светолик Станковић

Биографија

Светолик Станковић је рођен 1945. године у селу Бабичко, недалеко од Лесковца. Живи у Лесковцу, тачније, животари од танке пензије и сталних обећања о њеном повећању. У младости је имао много илузија, у старости само обећања. Не мари, и то је нешто, са чиме се старост лакше подноси. 
Члан је Српске духовне академије, Параћин. 
Добитник је Повеље Српске духовне академије у 2018.години: ''У знак признања за значајан допринос нашој књижевности, духовности и баштини, а посебно истичемо роман ''Сидонијин поглед'' - о Исидори Секулић''.
Лауреат је највише награде,  Раваничанин, Српске духовне академије, у 2019.години: Највише признање за трајан допринос српској књижевности, духовности, култури и националној баштини - награда за животно дело.

Библиографија:
Младост Поморавља, заједничка збирка песама, издавач, Завичајни клуб студената Сневања, Брестовац, (1970)
Последња лука, збирка песама, издавач, Удружење писаца Лесковац и аутор, Лесковац,  (2003)
Залудна молитва, збирка песама, издавач, Удружење писаца Лесковац и аутор, лесковац, (2007)
Гласови и сенке из Добре Главе, роман, издавачи, Удружење писаца Лесковац, Медија центар лесковац, Фондација Николе Цветковића, Београд, Лесковац, (2013)
Последње путовање Јосифа Миљина, књига прича, издавач Пресинг Младеновац, (2016)
Сидонијин поглед, роман о Исидори Секулић, роман. Издавач Пресинг Младеновац, (2017)
Бивши људи, роман, издавач Пресинг Младеновац, (2018)
Горко-сатирична стварност у делима Драгомира С. Радовановића, есеји. Издавачи, Српска духовна академија, Параћин; Удружење књижевника Србије, Београд; подружница УКС-а Поморавског округа, Јагодина, (2019)
Сизиф између Буњина и Хесеа, роман, издавач Пресинг Младеновац, (2019)
Објављује песме и приче у часопису Помак, часопис за културу и уметност, Лесковац.
slike pesnika

Шарл Бодлер – КРВАВА ЧЕСМА

Чини ми се каткад да крв моја врца
у млазу ко чесма што ритмички грца.
Чујем је гдје с другим мрмором се лије,
ал' узалуд тражим – ране видјет није.

Кроз град тече шумно, пролазе затвара,
од плочника уз пут оточиће ствара,
својм тамним соком све створове поји,
и природу цијелу црвенилом боји.

Тражио сам често од вина варава
да за дан успава страву мога духа;
ал' вино брису вид и оштрицу слуха!

У љубави исках мелем заборава;
но љубав је за мене душек од иглица
начињен да гаси жеђ тих окрутница!

•Превео Анте Јуревић

slike pesnika

Пол Валери – ЖИВОТУ

Горак како знаш да будеш – о животе
горак и сладак како знаш да будеш!
Горак и сладак и тежак како знаш да будеш, о животе
Горак и сладак и тежак и лаган и дуг и кратак како знаш да будеш, о животе.
Као да сузе једино могу да процене,
да уједначе, и да плате све те лепе тренутке,
као да смех тек може на зла твоја да одговори.

Ти заборављаш али твоје тело траје
Ти ниси ништа осетио али твоје се тело изменило
Ти говориш али твоје ће тело учинити
Ти видиш а оно не види
Ти корачаш а оно тапка
Ти се сладиш а оно вари
Ти се смејеш а оно се бора
Ти спаваш и оно спава.
Оно није знало да си променио идеју
Ти ниси знао да је променило снагу, у својој дубини.

Док мислиш, док говориш, о човече, док осећаш
своја узбуђења покушај да не заборавиш
како си мајмун, пас, паук и октопод.
Како се најхрабрији не разликује од зеца ничим
до интензитетом оног што проузрокује страх, и бежи испред какве мисли,
иако је најнежнији у сваком тренутку сличан мачки пред огледалом…
Мисли још, док мислиш, да ћеш најлепшу своју мисао
срести у својој глави као што проналазиш предмет на друму.

О свеприсутности живота – али која ствара
блесак радости најређе, о извесностима
залудним и тмурним, о патњама, о досадама,
о неизбежном, о праховима, о повраћањима,
о страхотама, о слабостима, о грозницама,
о предосећањима, о кајањима, о рушењима,
о љубоморама, о завистима, о немоћима,
о разочарењима, о одвратностима, о крхкостима, о животу,
певајмо лепу песму – певај, душо моја – лепу песму
која се буни јер ниси схватила ништа од овог живота
јер си наивно хтела или оно што је добро или чак ништа – ad libidum

О човече.
Имати и неимати себи сличнога,
то је велико чудо, и то си ти.
Ти си једини и то си међу многима,
каткад их прихваташ као да си ти
а каткад себе узимаш као неког другог –
прмораваш се на нешто. И говориш себи
и верујеш да ћеш се нечему подучити.
Кад човек говори, кад књига говори,
кад у теби нека околност говори,
кад мисао ти говори, говори се у себи!
slike pesnika

Десанка Максимовић – ЗА НЕРОТКИЊЕ

”desanka-maksimovic”Благоразумевање тражим
за жене које нису дале
богу божије ни цару царево,
које нису занихале
у колевци дете,
за неблагословене,
за жене
које пред собом носе транспаренте
снова и маште,
у чијем крвотоку само песме шуме,
за оне чија срца плоде
мириси и жубори воде,
чија су наручја пуна само облака,
које као птице над земљом праве гнезда
и водено цвеће лепоте роде.
За свакога који излази из реда
свакодневна,
навикнута,
који опчињен лута
некуд ван друма древна.

Тражим помиловање, драги царе,
за оне које су од младости ране
приволеле се царству поезије,
које трепере ваздан као брезе,
и месечином се заносе као барка,
за Јефимије,
за свете Терезе,
за сваку Сафо
и Јованку од Арка,
за све занете и недовршене,
и за мене.

(Из књиге Тражим помиловање)
slike pesnika

Весна Парун – МАТИ ЧОВЈЕКОВА

Боље да си родила зиму црну, о мати моја, него мене.
Да си родила медвједа у брлогу, змију на логу.
И да си пољубила камен, боље него лице моје,
Вименом да ме је дојила звијерка, боље би било него жена.

И да си породила птицу, о мати моја, била би мати.
Била би сретна, крилом би огријала птицу.
Да си породила дрво, дрво би оживјело на прољеће.
Процвала би липа, зазеленио шаш од пјесме твоје.

До ногу би ти почивало јање, да си мати јањету.
Да тепаш и да плачеш, разумјело би тебе мило блашће.
Овако сама стојиш и сама дијелиш мук свој с гробовима,
Горко је човјек бити, док нож се с човјеком брати.
slike pesnika

Милош Црњански – ПОЗДРАВ

Теби, што си ме срела на мору
и збрисала ми са чела жиг
мајке блуднице и роба оца,
скинула ми са врата змије,
жудне, жалосне, женске руке,
слава, Слободо!

Теби, што си ме срела овенчаног трњем
сумња, закона, суза и вера
и здрла ми са чела тај венац.
Теби, што си ми наруменила уста
плодом добра и зла, да све знам,
слава, Слободо!

Теби, што си ми у тело
засадила ветровито биље шума,
ишчупала стид и страх.

Теби, што си ми очи помрачила
тугом звери, а кожу осветлила
веселошћу облака,
слава, Слободо!
slike pesnika

Јован Дучић – НАЈТУЖНИЈА ПЕСМА

Знам за неизмерне и болне самоће,
Кад сат мре нечујно, као цвет што вене,
И кад срце празно престаје да хоће
Ни венце победе ни љубави жене.

Знам за непроходне самоће без даха,
Кад конци са свачим падну покидани,
И у којим срце застане од страха;
Кад свему око нас изгледамо страни.

Кад нас очи ствари равнодушно мотре,
И душа пред собом престрављена стане;
И сопствена повест кад се цела потре;
И кад је од леда суза која кане.

Ни семе у бразди, ни стопа на путу,
И како је тешка сена коју вучем!
Канда туђе срце бије у мом куту?
Све светле палате живота под кључем!…

Вај, колико пута умиремо? Ко би
Знао за све тмине под сунцем! И зна ли
Ико сва беспућа у сутону доби?…
И како смо често очи затварали…

(Из збирке Песме љубави и смрти)
slike pesnika

Небојша Танасић – ЗИМСКА ИДИЛА

        Војки

Има нешто сјајно у овој белини
кад сећање на лето из срца ишчили,
кад дах посустаје или ми се чини
да се небом пали на хиљаде свећа,
да смо једна душа, да си моја срећа,
на стази живота, на сребрној свили
загрљени сами у овој идили.

Има нека тајна у теби скривена,
љубав горостаса што нам стазу прти
ти невеста спремна, велом окићена,
док небески свати доводе те мени.
Када јекне труба, кад оживе сени,
где је претња греха а где жалац смрти
давни лелек закопан у стени?

Има нешто топло у твојој близини
када студен ниже на хиљаде слика,
кад се брани живот крвљу мученика,
радост скупља крила, или ми се чини
да жижак још гори, да су дошли гости,
да још има наде у тој пролазности
драга и далека звездо у даљини,
– има нешто сјајно у овој белини!
slike pesnika

Небојша Танасић – ВЕЧЕ

У смирају дана, кад умиру боје
и кад светлост силну обузима тама,
утопљени зраци губе се и роје,
дозива их сунце златним обалама.

Позови ме у предворје наде
рајска птицо на витражу стакла,
хеј, судбино, ниси прстом макла
да ми слутња радост не украде.

А на другој страни кликтај и тишина,
пролеће и цвеће и сећања давна,
само задње искре плачу из дубина,
сузе крије сјајна површина равна.
slike pesnika

Небојша Танасић – СИМФОНИЈА ЛЕТЊЕГ ДАНА

Ликује земља скоро ће подне,
свраке и попци и барско цвеће,
кроз густу шуму бусења, трава,
дружина мрава у бој се креће.

На челу строја – храбри трубачи,
за њима одважна ступа колона,
у среди негде одјекне бубањ,
на крају реда прангије, звона.

Зазире земља и клика њена,
лептири, бубе и беле брезе,
и свако бежи и лице склања,
дрхти и цвили од страха и језе.

Ал' чета стаје и окрет прави,
у густој шуми високих трава
полегла дебла, балвани срасли,
леже и штрче насупрот мрава.

И нема рата и нема пута!
– командир викну пун јаре и пира,
колона стаде, оружје звецну,
и оркестар мрављи поче да свира.
slike pesnika

Небојша Танасић – ЗА ГЛАДНА СРЦА

За гладна срца и руке празне,
све жеље пусте скрхане болом,
кад груди је и душу затиснуо страх,
уместо греха, смрти и казне,
нађу се неке мрвице под столом,
па живот цвета и круни се у прах.




slike pesnika

Небојша Танасић – НИКАД

Никад зима лето срела није,
жарко лето, блиставе даљине,
сетну лиру, беле симфоније
дахом греје стазом низ градине.

Никад јесен с пролећем под руку
није зашла за пламене међе,
да разбуди сунце у Читлуку,
златно клупко од исконске пређе.

Никад бреза није преболела
своје гране, срећу оголелу,
на јарболу живота и дела
сребрн венац и хаљину белу.

Никад зора у модро свануће
није бледе сачувала слике,
крај забрана више наше куће
ветар тужи пољем низ стрњике.

Никад тебе више нисам срео
на падини крхког постојања,
дан се бели тугом разболео
кроз пејзаже магле и сећања.
slike pesnika

Небојша Танасић – ИСПРАЋАЈ

Ако сиђеш ружо у пепео дана
да мирисе завешташ и лепоту њину,
ти са собом понеси муку наших рана,
па је вриском предај у тамну дубину.

Немој жалит сунца потамнеле среће,
узвеличај слабост и ништавност трна,
јер гле, на урвини срца цвета друго цвеће,
њега мами кришом и лептир и срна.

А када се вратиш путем модре крви
и када те бескрај буде обузео,
чекаће те верно последњи и први
венац твог живота, божур преболео.
slike pesnika

Небојша Танасић – УТОПИХ СЕ

Утопих се и места не нађох
у том свету тајни и открића,
кад у сутон тог времена зађох
у пунини свог небеског бића.

Светим жаром дубина ме крије,
на том путу и магичном кругу,
над потопом грозне провалије
Бог је своју разапео дугу.

slike pesnika

Небојша Танасић – ШАРЛАТАН

Реп му тргох, да га суновратим
што се попô горе на терасу,
да га најзад ја памети вратим,
да не трује и не буни масу.

Доста ми је бедних шарлатана,
са свих страна разних Донована,
мозга прања и ванредних стања,
обећања, празних радовања.

Ал' он тада диже леву руку,
(ону другу он сави у лакту)
па прозбори збуњеноме пуку
што већ вазда уздише по такту:

„Немојте ме и ја сам одавде,
ја сам рођен у парку на клупи,
бирајте ме ради ваше правде,
ја вас волим иако сте глупи.“
slike pesnika

Небојша Танасић – КОРОЗИЈА

Шраф се млади зором зацаклило,
син поносних Вијка и Матице,
главу своју уљем науљио
и ка земљи приклонио лице.

Малолетан, без службе и броја,
чекао је са пуно елана
да постане део неког строја,
ту крај зида иза паравана.

Јурила га метла и лопата,
спопадали и влага и вода,
сабијали у мрак иза врата
где га кришом мамила слобода.

На том месту упиј'о је звуке,
доба што се крају не опире,
у свом светлу ширио је руке
да одагна слутње и немире.

Као симбол суште пролазности,
са пехаром за животну драму,
учио се како да опрости,
својим сјајем да победи таму.

Јер кад смерно престане да сија
у повоју неке друге среће,
појешће га црна корозија,
ни магнет га више наћи неће.

Кад рђавом пред поротом суда
мени казну изрекне судија,
у истини свих својих заблуда,
тад помислим, кад правда засија,
од свих смрти, болести и чуда
мене барем неће корозија.
slike pesnika

Небојша Танасић – БИРАЊЕ СЕОСКОГ ДЕЛЕГАТА

Ветар звижди а џукела лаје,
код Раденка гори још у штали,
ено трактор пред капијом стаје
- неко дрма ’оће да развали!

Брана Ђокин ухвати за кваку,
закашља се и отресе слине,
хитну коску мом керу сељаку,
па заурла гласно - Домаћине!

Један гурну а други грунуше
а Малиша кроз тарабу вири,
испред врата опанке изуше,
миомирис поче да се шири.

Ја развлачим коре све по мери,
пржим крофне, мекике и штангле,
кад их спазих, ја се унезверих
па сво брашно преврнух из вангле.

У јуришу астал заузеше
а Средоје не стаје да меље
на ракију брци му се смеше
капу скиде, седе на зачеље.

Баба Сока политику брсти
крај шпорета мотри умрлице
све се чуди и левом се крсти,
куд то народ жури немилице?

Чорба кува, игра даворике.
Удробисмо мочу по тарани,
са крофни смо прешли на мекике
умачемо махом раздрагани.

Севну Стевки у шпајз да бежи
јер почесмо важну дискусију
а Џоника престаде да режи
преврну се и леже за бусију.

Из невезуше по мени оплеше
зашто нећу а мог’о бих ладно,
руке шире, мало се костреше,
лочу пиво, подригују гадно.

Као, ја би их најбоље пазио,
рече Лале уз кафу и вињак,
никад нисам ни мрава згазио
а камоли сео на мравињак.

Запеваше онако из душе
неке тужне песме сокачаре,
у сузама сташе да се гуше,
срчу, плачу, не гасе цигаре.

Ја све не бих, али нешто мислим,
све ми дође да се окуражим,
све ми дође да се предомислим
да их питам и мало затражим.

Само Рајко седи поребарце,
тефтер вади и очима шара,
козе броји а одваја јарце,
у мобилни нешто разговара.

Све се чеше, нешто завирује,
па прогунђа ’нако без одредбе:
"Треба стока да се намирује,
мој народе без наредбе!"

Уздигну се издвојен од јата,
путеви нам се беху укрстили,
па ми рече одлазећи с врата:
" Так’и су вам и ђедови били! "

за пријатељицу
Тургуљу Брензарић



slike pesnika

Небојша Танасић – БАЛАДА О ЈОЛАНДИ ВОЈЦИК

Срели смо се у Кишкунхалашу на сточној пијаци,
носила је плаве очи и тамно зелену хаљину на бело,
ту су је киднаповали, то јест' довели неки рођаци
јер је била „рђав глас“ о чем' је брујало сво село.

Имала је сетни израз, као они што умују,
јаке, изражене руке као у касапина,
широкогрудност као повод да сви с' њоме другују
двоје, троје деце из првог брака и једног сина.

Имала је добар гард и на свет различите погледе,
бурму од мајке и скраћен домали прст,
сламку у коси и мејкап од прошле среде,
пар лепих зуба и стисак чврст.

У левој руци је држала јаре, у десној магаре,
у устима лулу у којој није било дувана,
а у џеповима, вероватно, ни пребијене паре
осим пар страница љубавног викенд романа.

Ближило се подне скоро, упитах за цену
оног с леве стране, чисто ради реда,
а она се брецну, кô из сна се прену,
па храпаво прозбори без да ме и гледа:

„У Дунаво ћу ја мутно како видим, заједно са њима
кад потекне узводно према своме врелу,
па кад једном допливам горе до Будима,
знаће да сам опет најбоља у селу.
Знаће да ме поштују и о мени брину,
као онда кад је сваки хтео поред мене,
а сада ме гледаш, схваташ моју судбину.
Шта учини буразеру, лепота од жене“.

У свом страсном монологу још додаде нешто,
али ја се на то баш много не примих,
као лопов на прстима извукох се вешто
и замакох за шатре где се облак дими.

При изласку самом осврнух се мало,
ал' гле сенка ми њена уходи путању,
само се оно јаре нешто у њу загледало,
као да разуме или пак пребира по сећању.

ПС. Ја мислим (у поверењу)
да „Овој” иначе ни покојна
Бепа Џозеф не би могла помоћи!
slike pesnika

Небојша Танасић – А САД НЕШТО О НАМА

Моје злато бере краставце у зеленој удолици,
по цео дан диринчи, ради тешко, савија се и мучи.
Увече се прехлади певајући мокра на тракторској приколици
а код куће прави неке крофне и са децом задатке учи.

А ја се сад сећам, како је пре тринаест лета
била лепа оне вечери док је редила кокоши,
и док намешта фирангу и кад по кући рашчупана шета
и како су се око ње отимали редом сви сеоски ђилкоши,
а она је од свих ипак, као вели, изабрала мене,
јер ја имам душу, волим да певам и да се завитлавам,
свршио сам четири разреда основне, из фамилије сам поштене
и имам лепу навику да после ручка увек мало одспавам.

Ја растачем гумарабу и прежем два вола дебела,
па откивам плуг и орем крчевине и долине,
на раме ми слеће шева,весела, топла и смела,
што ми венац плете и снове моје дене у крстине.

Ја риљам у башти и скоро свако вече заливам диње,
и ловим грабуљама месец са грана нашега дуда,
по забрану скупљам жир и чувам свиње,
и живим кô и сви други у свету заблуда и чуда.

Ето, јутрос сам прасцу Шаци ставио брњицу да не рије
и крмачици Људмили рогу да се не провлачи,
сапео сам козу Розалију, да не брсти код комшије,
а керу свез'о пањ да не јури живину и тлачи...

Гле, почиње ветар, веверица је у крошњи, на небу су пруге.
Нестало је ведрине, смркава се рано, ноћи су дуге
и тако, лепо нам је овде, пролази време, бројимо дане,
у ишчекивању и нади да ће и нама једном да сване...
slike pesnika

Небојша Танасић

Небојша Танасић, рођен је у пролеће 1965. године у Новом Саду, а одрастао у питомој Посавотамнави. Бави се писањем поезије за децу и одрасле још од школских дана. До сада је своје песме објављивао у разним зборницима, а за неке његове стихове писана је и музика. Објавио је ауторску збирку поезије под насловом „За гладна срца и руке празне“ 2016. године
Живи и ради у Шапцу.

23. октобар 2019. године 
Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта