logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Мирослав Крлежа | НАША КУЋА



Кућа је наша проклета, болесна, пакао!
И нема божјега дана
кад крв не би из нових бризнула рана,
и нема божјега дана
кад не би нетко плакао.
О, наша кућа је проклета, болесна, пакао!

У кући се нашој људи боду ко отровне осе,
по ходнику, гдје петролејке гасну у прљавој спирали,
црне сандуке носе.
О, колико душа се код нас у кући тали,
а људи очајно вичу по стубама у спирали.

Очи болесних жена, што перу у пари рубље,
у огњици горе ко грозничаве зубље!
И вичу грозне црне стубе,
у кући се нашој људи и жене са страхом у души љубе.

На крову куће наше пјева црни ћук,
и бијесови се бију у душама људи;
на крову куће наше Смрт своју пјесму гуди,
а над кућом нашом гори звјездан лук.
И бијесови се бију,
и покућство се ломи,
и људи се свађају,
а родиље вичу.
Већ опет се негдје шкрофулозни гноми рађају
и нови мартири ничу.
И негдје бренчи харфа.
То луђак неки своје мртве оплакује сне.

И то је Све.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

preporuci na fb

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта