logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Џорџ Гордон Бајрон | ЈЕДНОЈ ГОСПИ



Кад Човек, истеран из Раја,
за часак стане украј врата,
сваки га призор бившег сјаја
тера клети коб што му је дата.

Ал’ идући кроз далеке краје,
научи сносити грех свој прек;
друго му време чу вапаје,
у раду своме нађе лек.

Тако ће, госпо, са мном бити,
не смем видети чар ваш, јао:
док страсти уз вас нећу крити,
уздишем због свег’ што сам знао.

Мудрији биће бег мој тај
од напасти што вреба само;
не могу гледати у свој рај
без жеље да не живим тамо.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

preporuci na fb

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта