Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Љиљана Ковачић | СЛИКА



Поклонио си ми
мој властити одраз,
који нисам знала
да имам
јер сам откривала свет
са теретом
наслеђених клишеа.

Тражила сам пречице
да бих испунила снове
које нисам сневала
и крила те
као страшни грех,
хир младости
која жуди за нечим
што јој не припада.

А ти си ме спознао
боље него ја сама,
расцветалу и слободну,
стидљиву и порочну
у исти мах.

Читав космос
збио се
у оном малом простору
који смо једно другом
дали,
као да нам осим њега
ништа не преостаје.

Довољно да ухватим
и загрлим
оно парче неба
тако потребног за дах
и снове
од којих више немам
ни жеље ни права
да одустанем.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта