Textual description of firstImageUrl

Љиљана Ковачић | СЛИКА



Поклонио си ми
мој властити одраз,
који нисам знала
да имам
јер сам откривала свет
са теретом
наслеђених клишеа.

Тражила сам пречице
да бих испунила снове
које нисам сневала
и крила те
као страшни грех,
хир младости
која жуди за нечим
што јој не припада.

А ти си ме спознао
боље него ја сама,
расцветалу и слободну,
стидљиву и порочну
у исти мах.

Читав космос
збио се
у оном малом простору
који смо једно другом
дали,
као да нам осим њега
ништа не преостаје.

Довољно да ухватим
и загрлим
оно парче неба
тако потребног за дах
и снове
од којих више немам
ни жеље ни права
да одустанем.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана