Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Љиљана Ковачић | ПОВРАТАК



Мислила сам да спаваш
мој драги витеже,
сакривен од погледа
и журбе овога света.

А ти си све време био ту
јер никуд ниси ни ишао,
само сам ја била
превише далеко од себе
да бих те препознала.

Пробудио си ме
а да нисам ни знала
да сам спавала,
баш када сам помислила
да ћу о теби само маштати.

Пуне су ми зенице
твојих очију,
шире се до краја свемира
потоцима твојих речи.

Враћам се у своје тело
као да је било туђе,
јер је заборавило
трептаје твојим додиром.

Радујем се њихању
бокова док ходам,
осмех ми не бежи са усана
јер се сваки наш тренутак
претвара у вечност.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта