Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Љиљана Ковачић | БУЂЕЊЕ



Дозивала сам те
када су ми кораци били прекратки
а воља слаба
да удахнем дубоко.

Враћало те је изнова
озарено сећање,
попут ноге
која додирне утабану стазу.

Ти и не знаш
колико смо пута
у паперјастом своду
били скупа,
када год сам хтела
да полетим,
а наши животи су текли
не дотичући се.

Смејале су нам се мисли
док смо настављали
започете реченице,
одувек слични
близанци.

Чезнули смо за њом
и својим длановима
пронашли слободу,
бескрајну путању
тела и душе.

Саливени челом
у прекрасну симфонију,
наши акорди
одзвањаће небом
и када нас не буде.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта