што сакривен у дубини тече.
А ја сам путник што силази к њему,
уморан и жедан.
Твоје Тијело шуми као обећана земља
у коју ме дуг и прашан дан води.
Када се умијем, када се напијем,
лећи ћу уза њ и ведро остарити.
Али пред мојим прстима Оно се размиче
и пропушта ме жедну на другу страну.
Модри гласу, ти не знаш да ова жеђ
мене младом чини,
Ти не знаш да је она створила и Тебе
по обличју своме.
