над нама оклијева;
ми смо два дрхтаја залогаја меса
на хладној округлој равни
под јастребима погледа
стреловитих.
И док непозната рука нешто премишља,
на брзину живимо и љубимо се.
Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песма...