Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Весна Крмпотић | ГОЛА ПЈЕСМА



Добри Боже, ја нисам пристала на ову раставу,
Па макар та растава била сан.
Док су ми снове кројили, нису ме питали
Не бих ли више вољела јаву.

Добри Боже, нисам пристала да будем
Друкчија од тебе.
Да итко буде друкчији.
Па макар све разлике биле причин,
Као што мудри веле.
Ја нисам пристала на причу, на себе.

Добри Боже, тако ми се чини.
Али ако ти знаш и кријеш од мене
Мој пад, мој потмули пристанак
На све ове растанке,
На сав тај свијет од сјене,
Тад узми, преузми ме Ти,
Који си пристао на мене.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта