Textual description of firstImageUrl

Весна Крмпотић | ГОЛА ПЈЕСМА



Добри Боже, ја нисам пристала на ову раставу,
Па макар та растава била сан.
Док су ми снове кројили, нису ме питали
Не бих ли више вољела јаву.

Добри Боже, нисам пристала да будем
Друкчија од тебе.
Да итко буде друкчији.
Па макар све разлике биле причин,
Као што мудри веле.
Ја нисам пристала на причу, на себе.

Добри Боже, тако ми се чини.
Али ако ти знаш и кријеш од мене
Мој пад, мој потмули пристанак
На све ове растанке,
На сав тај свијет од сјене,
Тад узми, преузми ме Ти,
Који си пристао на мене.



Најбољи песници и најлепша поезија. Најчитаније песме. Љубавна поезија. Српска поезија. Француска поезија. Руска поезија. Немачка поезија. Светска поезија. Поезија о животу.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана