Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | МАТИЛДИ УРУТИЈА



Госпођо моја љубљена, много патње
осетих пишући за те ове песме које назвах
сонетима, много сам трпео, али
радост поклона већи је него
ливада. Знао сам добро и у почетку
да су по властитом избору и ради отмености
песници свих времена
одабирали риме што су звониле попут сребра,
кристала или канонада. Ја, с много понизности,
саградих ове сонете од дрвета, дадох им звук
тог опорог и чистог реса и такве треба да стигну
до твог слуха. Ти и ја, ходајући шумом
и пешчаном обалом, поред изгубљених језера,
пепељастим пространствима, скупили смо комаде
чистог дрвета, греде изложене љуљању
воде и времена. Од таквог најнежнијег иверја
саздао сам секиром, ножем, перорезом
ову дрвенарију љубави и подигао мале куће
од четрнаест дасака, да би у њима живеле
твоје очи које обожавам и певам. Тако утврдивши
своје разлоге љубави предајем ти овај центурион:
сонете од дрвета што су се уздигли само зато
јер си им ти даровала живот.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта