осјетих пишући за те ове пејсме које назвах
сонетима, много сам трпио, али
радост поклона већа је него
ливада. Знао сам добро и у почетку
да су по властиту избору и ради отмјености
пјесници свих времена
одабирали риме што су звониле попут сребра,
кристала или канонада. Ја, с много понизности,
саградих ове сонете од дрвета, дадох им звук
те опоре и чисте твари и такве треба да стигну
до твог слуха. Ти и ја, ходајући шумом
и пјешчаном обалом, поред изгубљених језера,
пепељастим пространствима, скупили смо комаде
чиста дрвета, греде изложене љуљању
воде и невремена. Од таква најњежнијег иверја
саздао сам сјекиром, ножем, перорезом
ову дрвенарију љубави и подигао мале куће
од четрнаест дасака, да би у њима живјеле
твоје очи које обожавам и пјевам. Тако утврдивши
своје разлоге љубави предајем ти овај центурион:
сонете од дрвета што су се уздигли само зато
јер си им ти даровала живот.
Са шпанског превео Звонимир Голоб
