Усамљен сваки је грм и кам,
Дрво крај дрвета, у даљини,
Свако је сам.
Пријатеља пун био ми свет
Докле год живот у сјају би;
Сад, кад у магли поста клет,
Сваки од њих се изгуби.
Ни у кога мудрости ни
Ко не позна таме ћуд
Безмерно тихи су они
Што их одваја ледена студ.
Шетња маглом чини се грозна!
Догорева живот у осами
Нико више никог не позна
Сви су сами.
•С немачког препевала Милена Ћировић