Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ПЈЕСНИК



Буде понекад тешко човјеку
кад га некаква патња сколи,
па оде да тражи ријеч неку
ко траву од које мање боли.

И не врати се никад више
из своје душе ко из горе,
остане тамо, свијета лишен,
тражећи траве, чудотворе.

Пребира смиље и ковиље
и ако добро зна тај патник
да је немоћно све то биље,
да га је мање него патњи.

А када једном оде с кишом
кад сване ко август, ко љето
осјетиш како је с њим отишло
нешто лијепо и свијетло.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта