Textual description of firstImageUrl

Вито Николић | ПЈЕСНИК



Буде понекад тешко човјеку
кад га некаква патња сколи,
па оде да тражи ријеч неку
ко траву од које мање боли.

И не врати се никад више
из своје душе ко из горе,
остане тамо, свијета лишен,
тражећи траве, чудотворе.

Пребира смиље и ковиље
и ако добро зна тај патник
да је немоћно све то биље,
да га је мање него патњи.

А када једном оде с кишом
кад сване ко август, ко љето
осјетиш како је с њим отишло
нешто лијепо и свијетло.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана