Да поделимо хлеб, да се скупимо,
Да гледамо у зору небо. Остани.
Не иди њима, промашенима,
У срце поретка без напретка,
У јек звждука локомтиве,
Која хрли напред без перспективе.
Не иди њима, остављенима себи,
Уобрученима ланцима свога дана,
Уоквиренима распоредима туђих тефтера,
За туђи рачун.
Не иди њима удаљенима, отуђенима, усамљенима.
Пусти их нека зевају, дремају, певају.
