Свега у свему, заувек ту је
Ваздух који те носи и носиш га,
Ватра која те греје и делиш је,
Вода коју пијеш и лијеш је,
Земља коју газиш и од које си,
Којој ће се вратити тело твоје земно,
У ваздух ће се распршити,
ватра ће га пргутати,
вода ће га однети.
Али ти ћеш живети,
На небо ћеш се винути,
Као лаки птица лет,
Кроз облаке ћеш се обазирати,
И данас ћеш назирати,
Вечност свега у свему,
И моћну свеприсутност душе,
Свеобухватност Бога,
Свепристност ока његовога.
Да, моћно си биће,
Изнад сваког живог бића,
Изнад лава и пуме и корњаче,
Брзина мисли јури јаче,
Моћно си биће,
И лако те мисао гони,
У дубини звони звоно
И знаш коме припадаш.