logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Мира Д Живковић | 7



Те ноћи киша је падала у Београду
Вести кажу и посвуда на Балкану
У нашој соби ја
И наше змије, наши црви, наше жабе
И ми
Свако у свом облику о томе сада не бих
Каква симбиоза, тишине и вриска
Почетка и краја
Не плашимо се  – ни облик твој мене
Ни очи моје твоје сјене
Уживамо свим чулима
Познајемо наше жабе
И оне су препознале нас
Нисмо бољи но прошлог лета
Ни оне ни ми
Она гласна лудача крекеће Мироо
Чујем је и на Футошкој док купујем, срећом, батаке пилеће

Новост су наше змије, побегле од људи код нас
Човече
И ми смо побегли од људи
Наша кућа је саборна
А ни крст немамо
Срамота


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

фб лајк дугме

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта