Вести кажу и посвуда на Балкану
У нашој соби ја
И наше змије, наши црви, наше жабе
И ми
Свако у свом облику о томе сада не бих
Каква симбиоза, тишине и вриска
Почетка и краја
Не плашимо се – ни облик твој мене
Ни очи моје твоје сјене
Уживамо свим чулима
Познајемо наше жабе
И оне су препознале нас
Нисмо бољи но прошлог лета
Ни оне ни ми
Она гласна лудача крекеће Мироо
Чујем је и на Футошкој док купујем, срећом, батаке пилеће
Новост су наше змије, побегле од људи код нас
Човече
И ми смо побегли од људи
Наша кућа је саборна
А ни крст немамо
Срамота
