Све шуме Америке и све ноћне жетве неба
И све што сија и оно што око не може да види
Сав огањ земље са једном чашом суза
Плодно семе препотопских врста
И руку малог детета
Али и када бих ти могао дати сав калеидоскоп болова
Срце на крсту разузданих удова
Ограмну простирку мучених људи
Живих одраних у току погубљења
Изрована гробља непознатих љубави
Све што прелази преко подземних вода и Кумове Сламе
Велику звезду уживања у неком најбеднијем малоумнику
Кад бих сликао за тебе тај нејасни пејзаж
У коме бих сликао за тебе тај нејасни пејзаж
У коме се парови фотографишу на вашарима
И за тебе плачу опевани ветрови који моје жице кидају
Ђавоља служба вечног Обожавања
Проклетство мога тела с мојим духом
Које вређа будућност и проклиње прошлост
Ствара од свих јецаја аутоматску музику
Коју ћеш заборавити у орману
Када не буде било више славуја по дрвећу
Због силног им бацања пред твоје ноге
Када не буде било више довољно метафора
У једној лудој глави
Да се од њих може начинити притискивач за хартију
Када ти будеш била толико уморна
Да већ умиреш од мог чудовисног обожавања тебе
Да више нећу имати ни гласа ни стомака ни лице
Ни места на рукама и ногама за клинце да их закујеш
Када људски гласови буду
У мојим прстима поломили њихову чашу
И мој језик и моје мастило буду усахли
Као нека експериментална станица за међупланетарне ракете
А мора за собом буду оставила само заслепљујућу белину соли
И то тако добро да само сунце буде жедно
И светлост заиграла по дну воденичног јаза
А и угашени шкриљац и тамни небески свод
И сва бића за свагда буду исцрпљени од преображавања
Измислићу за тебе ружу
Превела Мирјана Вукмировић
