Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Јованка Хрваћанин | ПЕСМЕ И ЖИВОТ



Јер песме моје нису опевале,
Ил' нису смеле, или нису знале,
Највећу срећу и мој бол највећи.

Не тражи, друже, цео живот мој
У песми мојој!
Она је тек нит
Злаћана што тка
Основ, живот мој;
Животу моме она даде дрȃж,
И, веруј, никад није била лаж.

Песмама дадох први љупки цвет
Младости своје
И чаробне сне,
Свемоћне маште
Своје чудни свет;
Са срца мога почеле су лет,
У њима суза и осмех ми сја
Али за љубав нисам знала ја.

Не тражи, друже, у песмама све!
Љубав је моја
Била чудан цвет,
Опчинила их
Као очи зле;
Не тражи, друже, у песмама све,
Љубави после  мени сину дан,
Час сунцем, а час муњом обасјан.

Песама мојих уздрхтали звук
Тек каткад чу се,
Очара их моћ
Љубави моје;
Тек који јаук
Или смех, као пригушен звук;
У њима нећеш наћи што си рад:
Највећу срећу и највећи јад.

Из збирке – Песме невиђеном


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта