Нек стража рајска одреди се према
укору врелом што нас одређује:
пламен за пламен – да Времена нема.
Док зовеш птице и ветрово име
зар не знаш: срце нам се сасушује.
Ту је тек шкрипа грања, морске плиме…
О, слатки Гласе – да те бар не чујем!
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Упалила сам свећу, и у Тебе гледам. Борим се да успем, све да Теби предам. Кад пред Тобом станем, више речи нема, неко покајање почне да се ...