Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Момчило Настасијевић | ИЗ ОСАМЕ



1.
Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил` цветај као цвет.

2
У завичају мом
згурени кровови ћуте
и миле воде
и дим по земљи се краде.

3
Зебња је овде,
ослушкују се створ и твар:
у камен заспати јавом,
ил` будно сном
потећи на веке.

4
Ведрину из тла бола, знај,
сише овде корен бол.
И радост недозрела,
или вај,
из патна срца ли вине,
ко птиче зла кад устрели рука,
падне, и крвав остави траг.

5
Остани где си,
и теци као река,
и као дрво расти,
и олујом захуји,
ил` цветај као цвет.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта