slike pesnika

Велимир Живојиновић Масука – * * *



velimir-zivojinovic-massukaВећ смо се привикли једно на друго
И помирили у мржњи.
У досади нам пролази дан
И у уморном ћутању.
Али ме она не оставља никад:
Заверили смо се крвљу.
Само понекад, ноћу,
Кад сањам о свом детињству
Па трчим преко нашег дворишта
За братом, уз врисак и уз смех,
Ја заборавим на њено присуство.
Но и тад, усред највеће радости,
Кад ширим руке да брата ухватим,
Осетим како ме, као ради неке тупе опомене,
Окрећући се, удари у ребра
Својим кошчатим лактом.
И онда знам опет да је ту
И, пробуђен, чујем, кров врели дах, суво кашљање.

А у мраку се сијају
Два ока од запаљена уља.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза