Textual description of firstImageUrl

Велимир Живојиновић Масука | ТИШИНА, БУРА И ЧЕЖЊА




На небу се цртају руже
У крвавоме мору вечери.
Кроз полусјај златице круже,
А далеко се блеште глечери.
Прозрачни мирис и мир. И дрхтај млак.
И сјајем проткани мрак.

Тишина. Само крешти
У срцу моме бура. Цичи, бесни.
И кида срце свесни
Бол. И мучки трешти
За љутом муњом гром
У дом, у мој дом.

О, како би добро било,
Када би, далека, ти
Дошла, и на своје крило
Спустила главу моју уморну, да зли
Духови у њој уљуљкани буду!
Да уснама, које дубоко ћуте,
Да руком, што потиљком тражи путе,
Умириш срце моје, ову луду.

Па онда, за вечери јасне,
Уз ведре одјеке касне,
Да тихо, да тише спим,
Док трне сумрак и сјај,
И дах, и дах мој с њим.
Па ноћ. Па мир. Па крај!



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана