ал тело победи и он се усправи.
Тада против срца поведе бој груби;
само да невиност и свој мир изгуби.
Онда против ума у бој се упусти;
његово га срце поносно напусти.
Сад рат преостаде с Богом да поведе;
куца поноћ, Бог је надомак победе.
Добро дошли на Поезију суштине, сајт за књижевност, а пре свега поезију. На овом сајту можете читати најлепшу поезију добро познатих песника, али и оних за које до сада, можда, нисте знали.
Зелен-лисје гору кити, Мирис-цвеће поље шара, А у лугу сироташце Тиху гору разговара: „И ти имаш мајке своје, Горо чарна, горо мила! Па те т...