ал тело победи и он се усправи.
Тада против срца поведе бој груби;
само да невиност и свој мир изгуби.
Онда против ума у бој се упусти;
његово га срце поносно напусти.
Сад рат преостаде с Богом да поведе;
куца поноћ, Бог је надомак победе.
Какви тебе, срце, Тајни јади ломе, Те ме често молиш: Поклони ме коме! Та у мојим грудма Пакост те не слама, У вину те купам, Лежиш на песма...