Textual description of firstImageUrl

Драгана Иванов | РАВНОТЕЖА




Придржи му равнотежу док скине капут
Нађе удобно место у неком углу собе
Сто му се глава, ушију и очију
Појавише од људске злобе

Он чује и оно што се не изговори
Види испред, иза, и оно што се крије
Добро му иде само се мало изгуби
Кад ујутру не зна које лице да умије

Беше и он човек, растопила га маса
Без чамца без копна у раљама таласа
Лакши и од ветра што га свуда носи
Ноге му на земљи мисли тиме пркости

Придржи му равнотежу док скине капут
Чека га пиће музика граја
Зора ће га опет избацити мртвог наглавачке
Из тог његовог земаљског раја



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана