Драгана Иванов – ОСМЕХ

На лицу израња осмех
Бори се да дође до ваздуха
Преко њених усана
Он мора да се шири
Пробудила се
Сад су разбијени оквири (окови)
Поглед тече у недоглед
Све је ново
Не постоји ред...

 Драгана Иванов   

ПОДЕЛИ ЛЕПОТУ ПОЕЗИЈЕ Facebook Twitter