Textual description of firstImageUrl

Драгана Иванов | КАП КИШЕ



Знаш када на звук кише
Почне један да распреда се сан
Ту иза завесе од капи
Настаје савршен дан
Читаш ми
Читам те
Како говориш
Оно што се обично на врх језика стиди
Што се само додиром препозна
У очима види
Протежеш своју нагост
Далеко од ивице тела
Штитиш нас, излажеш се
Од речи на руку, од руку на дела
И ништа друго не узимаш сем нас
Правећи себи  земљу чуда
Зној дах шапат звук
Без имало муке, труда
Сада ме само једна кишна кап дави
Слободу и кретање сломи
Сада сам у њој само ја
И моји бродоломи.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана