Још се никад не осме’ну’ —
Као да је рујним вином
Бог полио хладну стену!
Посрне л’ ми каткад нога,
Дружина се луда смије —
Ал’ се брзо смеха трза,
Кô од једа љуте змије...
А ја пијем, јоште пијем —
У том ми се срце пара —
Ћутећи се само играм
Љутим врхом од ханџара...
1861.
