У крви је леж'о, с десницом на мачу,
И смрт очекив'о, кад одједном зачу
Глас тајанствен нечиј': „Сине, Бог је с тобом!"
Гле, свештеник добри! „Нећеш бити робом"!
Рече му и приђе кроз паљбу све јачу,
Прихвати га нежно, диже на грбачу,
И, кô добри анђ'о, понесе га собом.
И докле се, страшно, кô бура, за њима
Халакање чуло и док облак дима
Завијаше густо помрачени зреник,
Са теретом својим, подрта одела,
Ступао је хладно, под кишом шрапнела,
Свечан и узвишен, пуковски свештеник.
