Textual description of firstImageUrl

Војислав Илић Млађи | ПУКОВСКИ СВЕШТЕНИК


Рањен, заборављен, већ помирен с гробом,
У крви је леж'о, с десницом на мачу,
И смрт очекив'о, кад одједном зачу
Глас тајанствен нечиј': „Сине, Бог је с тобом!"

Гле, свештеник добри! „Нећеш бити робом"!
Рече му и приђе кроз паљбу све јачу,
Прихвати га нежно, диже на грбачу,
И, кô добри анђ'о, понесе га собом.

И докле се, страшно, кô бура, за њима
Халакање чуло и док облак дима
Завијаше густо помрачени зреник,

Са теретом својим, подрта одела,
Ступао је хладно, под кишом шрапнела,
Свечан и узвишен, пуковски свештеник.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des