Textual description of firstImageUrl

Оливера Шестаков | ПРИЧАМ СА ТАЛАСИМА




Сат зидни више не навијам.
По Сунцу време равнам,
росом се умивам,
на облаке врело чело
стављам.

Са белог папира
гумицом бриге бришем
и само песме
љубавне пишем.

Са таласима река
једино разговарам
о греху и покори,
о поклону и казни,
о даљинама које су нам близу,
да их дохватим руком,
док из Светог Грала
пијемо вино црвено,
а бела пена вала одлази тамо,
где се бескрај завршава.

Једне такве ноћи
таласи ми отеше из недра тугу,
да је врате нису ми обећали.
Кажу, можда са сузом ће доћи
поново, када ми срце задрхти,
од радости.

(Из збирке Моје душе риме, 2015)


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта