Милета Јакшић | ТИХО ЈЕ… КАПЉЕ

Тихо је… капље са дрвећа нага,
Јесења магла у гори се бели,
Плод се открива из гола шипрага
Румен и мио – ал' ме не весели:

Мени је жао што лист доле пада
И што се грмен више не зелени –
Како је често слађа била нада
Нег плодови њени!