Скривено од нас у даљине сиве.
Све што је било добро, лепо, мило –
Ствари које су прошле да л' још живе?
Да ли нам прошлост даје знаке живота
Кад из давнине драга слика њена
Сине кадикад у дубокој ноћи
У сну, – у трагу наших успомена?
Можда у свету негде, непозната
Изван живота има област нека
Круг, у ком траје оно што је било
С прошлошћу нашом која нас чека?...
Ствари које су прошле, где су оне?
Ако су живе, ако их још има
Видећемо их кад прођемо и ми,
Када будемо једном дошли к њима.
(Антологија српског песништва – Миодраг Павловић)
