Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | С ВЕТРОМ




Ја бих далеко некуд
     Пролеће када гране,
Даље од завичаја
     У земље туђе, стране.

Дува у пољу ветар
     Пун силе разуздане
Из непознатих страна
     У непознате стране.

У бурном ветру томе
     Што преко поља леће
Миришу туђе земље
     Мирише страно цвеће.

Нове милине дишу...
     Далеко с ветром овим
Што путује крај мене
     Ја бих да летим, пловим:

У чаробну туђину
     Где нико знао не би
3а мене, – где бих дошо
     Непознат самом себи

И даље... као облак
     Што с вером пут свој мења,
Никад сит промена
     Никада сит летења.

Ал заман ветар срце
     Жељама лудим пуни
И залуд буди уздах
    На болној, сетној струни ...

Ја бих далеко некуда
     Пролеће када гране,
Даље од завичаја
     У земље туђе, стране.

Песме, СКЗ, Београд, 1922.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта