Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ПОСЛЕДЊА РУЖА




Ружица бела у градини тужној
   У позну јесен самохрано цвета
Ко бледа зрака поврх гроба нема
   Ко светли санак преминула лета.

Чекала ваљда славуј да запоје
   Ал место песме северац застуди,
Насташе магле и буре јесење
   А вихор један рашчупа јој груди.

Тако се моје срце тебе сети
   И живне спомен на времена стара,
Ал још га већа само туга свлада
   Кад види јаву па се разочара



Поезија суштине препоручује песнике



    Лира-песничка муза



      Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
      Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана