Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ПОСЛЕДЊА РУЖА




Ружица бела у градини тужној
   У позну јесен самохрано цвета
Ко бледа зрака поврх гроба нема
   Ко светли санак преминула лета.

Чекала ваљда славуј да запоје
   Ал место песме северац застуди,
Насташе магле и буре јесење
   А вихор један рашчупа јој груди.

Тако се моје срце тебе сети
   И живне спомен на времена стара,
Ал још га већа само туга свлада
   Кад види јаву па се разочара


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта