Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ПОСЛЕДЊА РУЖА




Ружица бела у градини тужној
   У позну јесен самохрано цвета
Ко бледа зрака поврх гроба нема
   Ко светли санак преминула лета.

Чекала ваљда славуј да запоје
   Ал место песме северац застуди,
Насташе магле и буре јесење
   А вихор један рашчупа јој груди.

Тако се моје срце тебе сети
   И живне спомен на времена стара,
Ал још га већа само туга свлада
   Кад види јаву па се разочара


Претходно Следеће

Поезија - најлепше љубавне песме српских, руских, француских, немачких, светских песника, родољубиве песме. Проза - кратке приче…

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајтаАрхива овог сајта