Немаш ли цвета, није му време –
Храни заметак брижно у груд'ма
Ко добра земља пшенично семе.
Ако је твој Бог хтео да будеш
Земаљски цветник рајских цветова,
Унео ти је небеску прегршт
У врело срце пре свих векова!
Треба л' да рађаш зашто се бринеш?
Он ће послати Духа с далека,
Да цвет потера... Травка не ниче
У зимње време, већ сунце чека.
Па кад врх тебе Геније слети,
И златним крилом крај тебе дуне,
И положи ти чаробну руку
На пуно срце и груди пуне –
Пупа ће пући!...
Не копкај, чекај! Немирно дете
У пупи цветне лиске размеће:
Па ено цветак у врту куња –
Лептир га неће, – Пчела га неће!
(Антологија новије српске лирике – Богдан Поповић)
