Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ОНА



Гледала је у дубокој ноћи
   Црно небо пуно вечне тајне,
На очи јој две звезде слетеше
   За то су јој очи тако сјајне.

Љубила се са ружицом младом
   Кад се јутром у леји развија
Па јој листак па уснице оста,
   За то су јој уста руменија.

Гледала је када облак букне
   Муња суне, храст доле обори,
Па када је на ме погледала
   Моје срце у пепео створи.

Песме, СКЗ, Београд, 1922, 


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта