Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ОНА



Гледала је у дубокој ноћи
   Црно небо пуно вечне тајне,
На очи јој две звезде слетеше
   За то су јој очи тако сјајне.

Љубила се са ружицом младом
   Кад се јутром у леји развија
Па јој листак па уснице оста,
   За то су јој уста руменија.

Гледала је када облак букне
   Муња суне, храст доле обори,
Па када је на ме погледала
   Моје срце у пепео створи.

Песме, СКЗ, Београд, 1922, 


Најбољи песници с најлепшом и најчитанијом љубавном и родољубивом поезијом, српских, руских. балканских и осталих светских песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Мапа овог сајта  
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана