Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | ОНА




Гледала је у дубокој ноћи
   Црно небо пуно вечне тајне,
На очи јој две звезде слетеше
   За то су јој очи тако сјајне.

Љубила се са ружицом младом
   Кад се јутром у леји развија
Па јој листак па уснице оста,
   За то су јој уста руменија.

Гледала је када облак букне
   Муња суне, храст доле обори,
Па када је на ме погледала
   Моје срце у пепео створи.

Песме, СКЗ, Београд, 1922, 



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана