Textual description of firstImageUrl

Милета Јакшић | НА ХРАСТУ ЋУТЕ




На храсту ћуте гранчице голе
Кад који листак на земљу пане,
Ћуте – као да ништа не боле
Умрле наде, не боле ране:

Тако је судба лист покидала
С дрвета мога леденом руком
Ал' душа ипак није одала
Свој бол ни сузом нити јауком.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана