Гледала си ме преко рамена сећања
Преко блудећих рефрена
Преко увелих ружа
Преко исмејане среће
Преко заборављених дана
Гледала си ме својим очима плавог заборава
Ти се не сећаш више ничег што је било
О много вољена
Ни људи ни пејзажа
Све је нестало у теби као у рукавици дима
Ти стојиш постојано
И први пут прелазиш преко неба
Својим очима од лаве и тромости
Свет је пред тобом као што си га замишљала
Под својим очним капцима
И као да је почињао с тобом и пред тобом
Вечно млад од твог спокојног погледа
А ја сам љубоморан на њега због његове лепоте
С мојим сиротим пожутелим фотосима
Од којих ти окрећеш главу
Да би видела нова пространства
Обећао сам ти нећу више говорити о прошлости
Све одлази данас за твојим стопама
Једино што ми остаје од живота то је
Неки набор твоје хаљине
А ништа још није ни било
Тек сад те налазим
О љубави моја ја верујем само у тебе.
Превела Мирјана Вукмировић
