Појури је, и она мине –
Не јури је, и остаће ту –
Сустигни те облине
На ливади – кад Ветар
Прстима својим кроз њу прође –
Божанство постараће се
Да никад до тога не дође.
● Превод Александар Шурбатовић
Тако су пливале: глава и лира У даљину што узмаком цвета. Лира је уверавала: мира! Усне су понављале: штета! Од крви – сребрн, од сребра – К...