Textual description of firstImageUrl

Пабло Неруда | СОНЕТ бр. 3


Опора љубави, љубичице окруњена трњем,
шипражје између многих страсти накострешено,
копље свих болова и круницо смеха,
којим си путем и како пошла у моју душу?

Зашто си суновратила свој болни пламен
одједном, између хладног лишћа и мог пута?
Ко ти бележи кораке који те носе к мени?
Који цвет, камен и дим открише моје боравиште?

Сигурно је дрхтала лудо стравична ноћ
и зора испунила све врчеве својим вином,
а сунце своју небеску присутност учврстило,

сигурно, јер ме окрутна љубав опседала
све док, секући својим сабљама и трњем,
у моме срцу не отвори ужарени пут.



Back to Top
Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста | Copyright W4ME™-des