Latinica     Ћирилица

Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | СУМЊА




Тешки дани – споро пролазише,
погубљење видех својих надања, крв.
Воћњаке мог оптимизма
полако поче нагризати црв.

И одједном схватих:
да то лице благо
што несигурно гледаше у моје очи
може постати биће ми драго
и тад му подарих све дане и ноћи.

И све молитве сиђоше ми с неба.
рекоше – он је све што ти треба,
и да стрпљење буде ми друг,
али сумња пуста мира ми неда,
кô да моја срећа враћа неки дуг.


Претходно Следеће

"Најлепша поезија је тренутак кад ниси свестан песме." то вам нуди Поезија суштине са близу 4.000 песама познатих и мање познатих светских и наших песника.

Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За свако јавно публиковање обавезни сте да наведете извор преузетог текста |  Архива овог сајта