Textual description of firstImageUrl

Маријана Банзић Ђоинчевић | СУМЊА




Тешки дани – споро пролазише,
погубљење видех својих надања, крв.
Воћњаке мог оптимизма
полако поче нагризати црв.

И одједном схватих:
да то лице благо
што несигурно гледаше у моје очи
може постати биће ми драго
и тад му подарих све дане и ноћи.

И све молитве сиђоше ми с неба.
рекоше – он је све што ти треба,
и да стрпљење буде ми друг,
али сумња пуста мира ми неда,
кô да моја срећа враћа неки дуг.



Copyright © 2012 - Поезија суштине | Сва права задржана  | За јавно публиковање обавезни сте навести извор преузетог текста |  Мапа сајта  | W4ME™-des
Поезија Анђелка ЗаблаћанскогПоезија вековаСуштина поетикеОнлајн пoезијаМисли великана