logo poezija sustine»«•» «•»»«•» «•»»«•» «•»«•»Latinica «•»Ћирилица
Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Најлепша поезија свих времена. Проза - кратке приче…
slike pesnika

Маријана Банзић Ђоинчевић | ПРОСЈАК




Бежао је од злобних погледа,
крио се од лоших речи,
тражио лек што успомене лечи,
до цркве је старе стигао без даха
и ено га, крај иконе клечи 
као мало дете у тишини колевке
сам – над судбином свог живота јечи.

Он трчи ка смрти, зове је и моли,
све што има то је живот голи
и не може више бити његов роб,
најдражи поклон био би му гроб.

Он дрхти, пролазницима прича
причу свог живота да им наук буде,
али како просјак може бити достојан
да посаветује горде људе...

Његове се речи ломе о зидове
и опет у старој цркви клечи,
моли Бога да последњи буде 
који над својом судбином јечи.


Можда вас и ово занима

Претходно Следеће

preporuci na fb

Најлепша поезија свих времена. Најлепша љубавна поезија. Великани родољубиве поезије. Описна и рефлексивна поезија. Проза - кратке приче. Najlepša poezija svih vremena. Najlepša ljubavna poezija. Velikani rodoljubive poezije. Opisna i refleksivna poezija. Proza - kratke priče.

Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштинеПоезија суштине | Права задржанa | За свако преузимање и јавно објављивање обавезно навести извор преузетог текста | Архива овог сајтаАрхива овог сајта