Бежао је од злобних погледа,крио се од лоших речи,
тражио лек што успомене лечи,
до цркве је старе стигао без даха
и ено га, крај иконе клечи –
као мало дете у тишини колевке
сам – над судбином свог живота јечи.
Он трчи ка смрти, зове је и моли,
све што има то је живот голи
и не може више бити његов роб,
најдражи поклон био би му гроб.
све што има то је живот голи
и не може више бити његов роб,
најдражи поклон био би му гроб.
Он дрхти, пролазницима прича
причу свог живота да им наук буде,
али како просјак може бити достојан
да посаветује горде људе...
Његове се речи ломе о зидове
и опет у старој цркви клечи,
моли Бога да последњи буде
који над својом судбином јечи.
