slike pesnika

Маријана Банзић Ђоинчевић – ПРОСЈАК




marijana-banzic-djoincevicБежао је од злобних погледа,
крио се од лоших речи,
тражио лек што успомене лечи,
до цркве је старе стигао без даха
и ено га, крај иконе клечи 
као мало дете у тишини колевке
сам – над судбином свог живота јечи.

Он трчи ка смрти, зове је и моли,
све што има то је живот голи
и не може више бити његов роб,
најдражи поклон био би му гроб.

Он дрхти, пролазницима прича
причу свог живота да им наук буде,
али како просјак може бити достојан
да посаветује горде људе...

Његове се речи ломе о зидове
и опет у старој цркви клечи,
моли Бога да последњи буде 
који над својом судбином јечи.


Најлепша љубавна поезија

Најлепша љубавна поезија свих времена. Много добрих и познатих великих песника. Прелепа српска љубавна поезија

Српска родољубива поезија

Најлепша и најбоља српска родољубива поезија. Родољубива поезија великих познатих песника.
Copyright Copyright © 2012 - Поезија суштине Поезија суштине | Сва права задржанa | За свако јавно објављивање обавезни сте навести извор преузетог текста | Архива сајтаАрхива сајта

Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза Поезија Проза